Klimatske promene usporavaju rotaciju Zemlje brzinom koja je „nezabeležena“ u poslednjih 3,6 miliona godina, upozoravaju naučnici, a to znači da naši dani postaju duži.
Ranija istraživanja već su pokazala da topljenje polarnih ledenih pokrivača i planinskih glečera podiže nivo mora i usporava rotaciju Zemlje. Kako se otopljena voda sa polova širi ka ekvatoru, njen efekat je sličan onome kada klizač na ledu uspori okretanje čim raširi ruke.
„Ono što je ostalo nejasno jeste da li je u prošlosti bilo perioda kada je klima povećavala dužinu dana sličnom brzinom“, kaže Mostafa Kijani Šahvandi sa Odeljenja za meteorologiju i geofiziku Univerziteta u Beču.
Kako klimatske promene utiču na dužinu dana
Novo istraživanje Univerziteta u Beču i ETH Ciriha uspelo je da rekonstruiše promene u dužini dana iz davne prošlosti koristeći fosilne ostatke jednoćelijskih morskih organizama koji se nazivaju bentoske foraminifere. Hemijski sastav fosila foraminifera može da ukaže na promene nivoa mora, što naučnicima pomaže da izračunaju odgovarajuće promene u dužini dana, prenosi Euronews.
Prethodna istraživanja pokazala su da su od 2000. do 2020. godine dani produženi za 1,33 milisekunde po veku zbog klimatskih faktora. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Journal of Geophysical Research: Solid Earth, naučnici su otkrili da je ovaj „brzi porast“ dužine dana bez presedana u poslednjih 3,6 miliona godina.
„Sadašnje brzo produžavanje dana može se prvenstveno pripisati ljudskom uticaju“, kaže Benedikt Zoja, profesor svemirske geodezije na ETH Cirihu.
Zašto duži dani mogu biti problem
Zoja upozorava da se očekuje da će klimatske promene do kraja 21. veka uticati na dužinu dana čak snažnije nego Mesec.
Iako su ove promene male i mere se u milisekundama, pa ih ljudi neće primetiti, one mogu izazvati probleme u svetu koji se u velikoj meri oslanja na tehnologiju. Precizno merenje vremena ključno je za računarske sisteme poput GPS-a i svemirske navigacije, koji koriste atomsko vreme zasnovano na frekvenciji određenih atoma.
Malo je verovatno da će ove promene uticati na ljudsku biologiju, poput sna ili cirkadijalnog ritma.
Ako svet nastavi da se zagreva zbog emisija gasova koji zadržavaju toplotu, naučnici predviđaju da bi klimatske promene mogle da produže dan za oko 2,62 milisekunde do kraja ovog veka.
Foto: Freepik
