Enset, biljka iz porodice banana koja se tradicionalno uzgaja u Etiopiji, otporna je na sušu i bolesti, može da živi godinama bez ponovne sadnje i potencijalno bi mogla da doprinese prehrambenoj sigurnosti u delovima Afrike koji se sve više suočavaju sa posledicama klimatskih promena.
Enset (Ensete ventricosum) u Etiopiji je poznat i kao „drvo protiv gladi“, „banana na steroidima“ i „čudesna biljka“. Iako pripada istoj porodici kao banana, mnogo je manje poznat van svoje matične zemlje.
Za više od 20 miliona ljudi u Etiopiji enset predstavlja važan izvor hrane. Biljka može da naraste i do deset metara, ali ono što je čini posebno zanimljivom nije samo njena veličina.
Za razliku od većine velikih poljoprivrednih kultura, enset je višegodišnja biljka. Može da raste duže od dve godine, bez potrebe da se svake sezone ponovo sadi. Istovremeno je otporan na sušu i pojedine bolesti, a prema istraživanjima, oko 60 biljaka može da obezbedi dovoljno hrane za porodicu od pet članova tokom godinu dana.
Iako samoniklo raste u različitim delovima Afrike, od Sudana do Mozambika, kao usev se gotovo isključivo gaji u Etiopiji. Njegov uzgoj posebno je rasprostranjen u jugozapadnim visoravnima, na nadmorskim visinama između 1.500 i 3.000 metara.
Biljka podseća na ogromnu bananu, ali njen plod nije ono zbog čega se uzgaja. Žuti ili narandžasti plodovi puni su tvrdih crnih semenki i nisu jestivi. Zbog toga se enset često naziva i „lažnom bananom“.
Hrana se dobija iz drugih delova biljke. Njeno stablo i podzemni deo usitnjavaju se, mešaju sa kvascem i ostavljaju da fermentišu u velikim jamama. Od dobijene smese pravi se kočo, tradicionalna etiopska namirnica nalik hlebu, dok se nusproizvod procesa može koristiti za pripremu kaše i knedli.
Zašto je enset zanimljiv van Etiopije?
Jedan od razloga je njegova prilagodljivost različitim klimatskim uslovima. Istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da bi se područje pogodno za uzgoj enseta u Africi moglo značajno proširiti. Prema modelima korišćenim u studiji, potencijalno bi mogao da se uzgaja na velikom području južne i istočne Afrike i da obezbedi hranu za do 111,5 miliona dodatnih ljudi u podsaharskoj Africi.
To je posebno važno u trenutku kada klimatske promene povećavaju pritisak na poljoprivredu. Više temperature, promene padavina, suše, bolesti i štetočine otežavaju proizvodnju hrane, dok se globalna poljoprivreda i dalje u velikoj meri oslanja na mali broj glavnih useva.
Pirinač, pšenica i kukuruz zajedno obezbeđuju više od polovine kalorija koje se proizvode za ljudsku ishranu. Takva koncentracija proizvodnje čini prehrambeni sistem ranjivijim na promene u životnoj sredini, bolesti i štetočine.
Zbog toga istraživači sve više pažnje posvećuju manje poznatim i nedovoljno korišćenim biljnim vrstama. Enset je jedan od takvih primera.
Ipak, njegovo širenje nije jednostavno. Jedna od prepreka jeste to što Etiopija strogo reguliše međunarodni transfer biljnog materijala kako bi zaštitila svoje genetičke resurse od biopiratstva. Osim toga, divlje sorte enseta koje rastu u drugim delovima Afrike nisu pogodne za ishranu na isti način kao pripitomljene sorte koje se vekovima uzgajaju u Etiopiji.
Postoji i praktičan problem. Uzgoj i prerada enseta zahtevaju mnogo ručnog rada, a žetvu uglavnom obavljaju žene. Na nekoliko etiopskih univerziteta razvijaju se mehanizovana rešenja, ali ona još nisu široko primenjena.
Znanje potrebno za pretvaranje biljke u hranu takođe se generacijama prenosilo unutar lokalnih zajednica.
Upravo zbog toga enset nije samo potencijalni novi usev. On je primer koliko su tradicionalno znanje, biodiverzitet i otpornost prehrambenih sistema međusobno povezani.
Postoji još jedan problem: čak i u Etiopiji enset polako gubi deo prostora koji je imao u poljoprivredi. Istraživanje sprovedeno 2025. godine među više od 400 poljoprivrednika u jugozapadnoj Etiopiji pokazalo je da je oko 60 odsto njih smanjilo površine na kojima uzgajaju enset tokom prethodnih decenija. Mnogi su naveli i da se smanjila njegova potrošnja u domaćinstvima.
Kako komercijalni usevi poput pšenice, kukuruza i krompira postaju privlačniji poljoprivrednicima, postoji rizik da se izgubi deo tradicionalne raznovrsnosti.
Zato se projekti očuvanja enseta ne svode samo na njegovo potencijalno širenje u druge zemlje. U Etiopiji se sprovode i programi koji podstiču poljoprivrednike da nastave da uzgajaju ugrožene sorte i tako očuvaju genetičku raznovrsnost biljke.
Priča o ensetu pokazuje i nešto šire: budućnost hrane možda neće zavisiti samo od toga koliko možemo da proizvedemo, već i od toga koliko različitih biljaka možemo da sačuvamo i uključimo u prehrambene sisteme.
U uslovima sve nepredvidivije klime, raznovrsnost bi mogla da bude jedna od važnijih prednosti poljoprivrede.
Foto: ChatGPT
