Kada se na društvenim mrežama pojave fotografije ljudi koji šetaju po sprudovima usred Dunava, mnogima to izgleda kao zanimljiva letnja atrakcija. Međutim, hidrolozi upozoravaju da prizori koje ovih dana gledamo nisu razlog za fotografisanje, već ozbiljan signal da su naše reke pod velikim pritiskom. Vodostaj Dunava u Srbiji dostigao je nivoe koji se približavaju istorijskim minimumima, a slična situacija je i na Savi, Tisi i Velikoj Moravi. Uzrok su višemesečni nedostatak padavina, izuzetno topla zima sa malo snega i dugotrajni toplotni talasi.

Iako se na prvi pogled čini da nizak vodostaj najviše pogađa brodove, posledice su mnogo šire.

Plovidba postaje skuplja, a to na kraju plaćamo svi

Dunav je jedan od najvažnijih transportnih koridora u Evropi. Kada nivo vode opadne, brodovi ne mogu da prevoze pun teret, pa moraju da plove sa manjim opterećenjem ili da menjaju rute.

To znači da transport postaje sporiji i skuplji, a veći troškovi na kraju se preliju na cenu robe koju kupujemo – od građevinskog materijala do energenata i sirovina za industriju. Stručnjaci upozoravaju da plovidba u pojedinim delovima Srbije još nije obustavljena, ali postaje sve manje isplativa.

Manje vode znači i manje energije

Nizak vodostaj utiče i na proizvodnju električne energije. Hidroelektrane na Dunavu proizvode manje struje kada kroz njih protiče manja količina vode. Istovremeno, tokom toplotnih talasa potrošnja električne energije raste zbog klima-uređaja, pa se energetski sistem nalazi pod dodatnim pritiskom. Zbog toga Srbija mora više da se oslanja na druge izvore energije, koji su često skuplji i imaju veći uticaj na životnu sredinu.

Kada je protok slab, zagađujuće materije se sporije razblažuju.

To znači da se kvalitet vode pogoršava, naročito u delovima reka u koje se ispuštaju prečišćene otpadne vode ili poljoprivredni oticaji. Manje kiseonika u vodi dodatno opterećuje riblji fond i druge organizme koji žive u rekama.

Visoka temperatura vode, koja prati nizak vodostaj, dodatno pogoršava situaciju jer pogoduje razvoju algi i smanjuje količinu rastvorenog kiseonika potrebnog ribama i drugim vrstama za opstanak.

Trpe i močvare i ptice

Dunav nije samo reka. On hrani rukavce, bare i močvarna područja koja predstavljaju jedno od najvažnijih staništa ptica, riba i vodozemaca u Srbiji.

Kada vodostaj dugo ostane nizak, ova područja presušuju ili ostaju bez redovnog dotoka sveže vode. Posledice se ne vide odmah, ali mogu trajati godinama kroz smanjenje biodiverziteta i narušavanje prirodnih ekosistema.

Da li može da bude ugroženo snabdevanje vodom?

U pojedinim delovima Srbije stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se sušni period nastavi, moglo doći do problema sa vodosnabdevanjem, posebno u sredinama koje zavise od plićih izvorišta ili manjih vodotokova.

Zbog toga nadležne institucije već prate stanje i razmatraju mere za očuvanje stabilnog vodosnabdevanja i funkcionisanja vodoprivrednog sistema.

Nije izolovan događaj, već upozorenje

Hidrolozi ističu da ovakvi ekstremno niski vodostaji dolaze ranije nego što je uobičajeno. Nekada su se najniži nivoi reka očekivali krajem avgusta, a ove godine zabeleženi su već krajem jula. To se uklapa u širi obrazac klimatskih promena – duže sušne periode prekidaju kratke, ali intenzivne padavine koje ne uspevaju da nadoknade višemesečni manjak vode.

Zbog toga nizak vodostaj Dunava nije samo vest o jednoj reci. To je pokazatelj koliko su klimatske promene već promenile način na koji funkcionišu naši ekosistemi, privreda i svakodnevni život. Kada velika evropska reka počne da se povlači pred našim očima, posledice se ne zaustavljaju na njenim obalama.

Foto: Magnific/pvproductions