Sezonske kiše odnose smeće sa ilegalnih deponija u reku Drinu, gde se ono nagomilava iza ograde hidroelektrane.
Građevinske mašine rade danonoćno kako bi uklonile tone otpada koje zapušavaju reku Drinu u istočnoj Bosni. Problem nije nov. Svake zime, smeće koje nadošle reke nose širom regiona taloži se nizvodno, da bi se na kraju nagomilalo iza barijera koje je postavila hidroelektrana u Višegradu.
„Ovo je jasan primer nedostatka političke volje i neaktivnosti svih relevantnih institucija“, kaže aktivista Dejan Furtula, koji živi u obližnjem Višegradu i vodi ekološku organizaciju Eko centar. „Sastaju se iz godine u godinu i daju obećanja, ali kao što vidimo, ove scene se stalno ponavljaju”, prenosi Euronews Green.
Prizor podseća na scene iz filma o ekološkoj katastrofi, inače smaragdno zelena površina reke gotovo je u potpunosti prekrivena plastičnim bocama, komadima drveta ili nameštaja, zarđalim buradima, kućnim aparatima, pa čak i uginulim životinjama. Furtula kaže da se među otpadom nalazi i medicinski materijal. „Ovo je ekološka katastrofa“, ističe on. „Drina je bogata ribom i možete da zamislite kakvi se toksini ovde oslobađaju, praktično ima svega, ovo je ogromna katastrofa.“
Zašto je Drina puna otpada?
Otpad potiče sa ilegalnih deponija uzvodno u Bosni, ali i u susednim Srbiji i Crnoj Gori. Više manjih pritoka širom regiona uliva se u Drinu, a svaka sa sobom donosi deo smeća.
Tokom leta, reke su popularne među ljubiteljima raftinga i prirode. Problem sa otpadom kulminira tokom zimskih meseci, kada nadošle reke odnose ilegalne deponije duž svojih obala. Zvaničnici tri zemlje obećali su zajednički rad na rešavanju ovog problema. Jedan takav sastanak ministara za zaštitu životne sredine Bosne, Srbije i Crne Gore održan je na ovoj lokaciji još 2019. godine, ali ni godinama kasnije rešenje nije na vidiku.
Ova situacija pokazuje kako, decenijama nakon razornih ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, region zaostaje za ostatkom Evrope, kako ekonomski, tako i u pogledu zaštite životne sredine.
Zagađenje ugrožava ambicije balkanskih država ka EU
Pored zagađenja reka, mnoge zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se i sa drugim ekološkim problemima. Jedan od najurgentnijih je izuzetno visok nivo zagađenja vazduha koji pogađa brojne gradove u regionu.
Bosna, Srbija i Crna Gora teže članstvu u Evropskoj uniji, a unapređenje zaštite životne sredine jedan je od ključnih uslova za ulazak u Uniju od 27 država članica. Furtula navodi da postoji više načina za rešavanje problema otpada, uključujući mapiranje ilegalnih deponija i postavljanje kamera i barijera u više opština, umesto da se dozvoli da sav otpad završi u Višegradu.
Kada se otpad ukloni iz reke, on završava na lokalnoj deponiji, gde polako gori i ispušta toksične čestice u vazduh, što Furtula opisuje kao „začarani krug“ zagađenja koji ugrožava njegov grad.
„Dolazi iz tri zemlje – Crne Gore, Srbije i Bosne“, kaže on. „Ali niko ne želi da prizna da je to njihovo.“
Foto: Freepik/frimufilms
