Temperature u severnoj Evropi pale su toliko nisko da građani Estonije sada mogu da voze preko 20 kilometara zaleđenog mora koje povezuje dva najveća ostrva u zemlji.
Takozvani „ledeni put“ koji spaja ostrva Sarema i Hiuma, smeštena na zapadu Estonije između Baltičkog mora i Riškog zaliva, zvanično je otvoren u nedelju (8. februara), a tog popodneva formirala se kolona automobila koji su čekali da ga koriste.
Vlasti su odlučile da otvore ledeni put nakon što su meštani spontano počeli da voze preko zaleđenog mora, izlažući se ozbiljnim rizicima. Trajekti su imali poteškoća da održavaju redovan saobraćaj po zaleđenom moru nakon više nedelja temperatura koje su padale do minus 10 stepeni Celzijusa.
Šta stoji iza talasa hladnoće u severnoj Evropi?
Topliji uslovi na Arktiku i promene u atmosferskim obrascima povezani su sa poremećajem polarnog vrtloga, pojasa snažnih vetrova koji obično zadržava najhladniji vazduh iznad Severnog pola. Kada vrtlog oslabi ili se izobliči, arktički vazduh može da se spusti ka jugu, kao što se trenutno dešava u severnoj i centralnoj Evropi, ali i u delovima Sjedinjenih Država.
Naučnici navode da su postojani sistemi visokog pritiska, takozvani „blokirajući“ sistemi, pomogli da se hladan vazduh zadrži nad ovim područjima, sprečavajući blaži atlantski vazduh da prodre. Neki istraživači takođe sugerišu da rekordno nizak nivo arktičkog morskog leda i smanjena temperaturna razlika između Arktika i nižih geografskih širina mogu doprineti slabijem i nestabilnijem mlaznom strujanju, što povećava verovatnoću i trajanje hladnih talasa, iako se o toj vezi i dalje vodi rasprava.
Kako su temperature znatno ispod sezonskog proseka pogodile zapadnu Estoniju, zaleđivanje Baltičkog mora dodatno je pojačalo hladnoću. Uobičajeno more oslobađa toplotu i zagreva vazduh, ali sada led pomaže da se duboko zahlađenje održi, prenosi Euronews Green.
Bez obzira na sneg ili sunce, more je „deo naše kulture“
Stanovnici manjeg ostrva Hiuma, sa oko 9.000 stanovnika, putuju na Saremu, koja ima oko 31.000 stanovnika, radi kupovine, odlaska na kafu ili da odvezu decu u školu. Odlazak na veće ostrvo takođe omogućava vezu sa kopnenim delom Estonije.
Iako je otvaranje ledenog puta bilo nužno, gradonačelnik Hiume Hergo Tasuja kaže da je to i „deo naše kulture“.
„Generacijama unazad, ljudi koji ovde žive, posebno oni uz more, leti plivaju i koriste čamce“, rekao je Tasuja za agenciju Associated Press. „A zimi im je u krvi da izađu na more“ i zakorače na led.
Da li je ledeni put bezbedan?
Put je u suštini obeležen koridor na zaleđenom moru gde su stručnjaci utvrdili da je led dovoljno debeo da izdrži težinu automobila.
Ipak, priprema puta nije jednostavna, kaže Marek Kopel, nadzornik održavanja puteva u kompaniji Verston Eesti, estonskoj građevinskoj firmi zaduženoj za izgradnju i upravljanje ledenim putem. Radnici moraju da mere debljinu leda na svakih 100 metara kako bi pronašli delove sa više od 24 centimetra leda, što je minimalna bezbedna debljina. Takođe izravnavaju neravnine i pukotine. Vremenski uslovi i čvrstina leda prate se neprekidno, a ruta se po potrebi prilagođava.
Vozilo ne sme biti teže od 2,5 tone i mora se kretati brzinom ispod 20 km/h ili između 40 i 70 km/h, brzine između toga mogu izazvati vibracije koje oštećuju led. Automobilima nije dozvoljeno zaustavljanje i moraju održavati bezbedno rastojanje. Putnici ne smeju da nose sigurnosne pojaseve, a vrata moraju biti lako otvoriva kako bi se u slučaju nesreće omogućio brz izlazak.
„Put je bio prilično dobar, bilo je lako voziti“, rekao je Aleksej Uljvanov, koji živi u Talinu i doputovao je na ostrva kako bi svojoj deci pokazao „da je moguće voziti automobil preko mora“.
Prema rečima Tasuje, ledeni put je poslednji put povezivao ova ostrva pre oko osam godina. Od tada su zime bile previše tople.
Građevinska kompanija Verston saopštila je da su vlasti ove nedelje angažovale firmu da otvori još dve ledene rute, ovog puta između kopnenog dela Estonije i dva manja ostrva.
Foto: Freepik/jannoon028
