Kutije za picu, ambalaža za dostavu hrane, kese za kokice i papir u koji se pakuju pekarski proizvodi samo su neki od svakodnevnih predmeta na koje se odnose nova evropska pravila o ambalaži. Od 12. avgusta 2026. godine u Evropskoj uniji primenjuje se Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja donosi stroža ograničenja za štetne hemikalije, ali i niz mera usmerenih na smanjenje otpada, veću mogućnost reciklaže i ponovnu upotrebu materijala.
Jedna od najvažnijih promena odnosi se na PFAS, grupu sintetičkih hemikalija poznatih i kao „večne hemikalije“, zbog njihove izuzetne postojanosti u životnoj sredini.
Ove supstance godinama se koriste u proizvodnji različitih materijala, između ostalog i kako bi ambalaža bila otporna na vodu i masnoću. Međutim, njihova dugotrajnost predstavlja problem jer se pojedine PFAS supstance mogu akumulirati u zemljištu, vodi i ljudskom organizmu.
Novom uredbom EU ograničava se njihovo prisustvo u ambalaži namenjenoj kontaktu sa hranom, čime se proizvođači podstiču da pronađu bezbednije alternative.
Šta se menja u ambalaži koju svakodnevno koristimo?
Potrošači promenu možda neće odmah primetiti. Kutija za picu ili posuda u kojoj stiže poručeni obrok mogu izgledati gotovo identično kao ranije, ali će materijali od kojih su napravljeni morati da ispune strože zahteve.
PFAS supstance korišćene su upravo zbog svojih svojstava koja sprečavaju prodiranje masnoće i vlage kroz ambalažu. Nova pravila ograničavaju njihovo prisustvo iznad propisanih koncentracija u ambalaži koja dolazi u kontakt sa hranom.
To se odnosi na proizvode kao što su:
- kutije i posude za dostavu hrane;
- ambalaža za picu;
- kese za kokice namenjene pripremi u mikrotalasnoj pećnici;
- papirna ambalaža za pekarske proizvode.
Cilj ove mere jeste smanjenje izloženosti potrošača štetnim supstancama, ali i sprečavanje njihovog daljeg dospevanja u životnu sredinu kroz ambalažni otpad.
Evropa želi da zaustavi rast ambalažnog otpada
Ograničavanje PFAS supstanci samo je jedan deo mnogo šire promene. Prema procenama Evropske komisije, bez dodatnih mera količina ambalažnog otpada u EU mogla bi da poraste za 19 odsto do 2030. godine, dok bi otpad od plastične ambalaže mogao da se poveća za gotovo 46 odsto.
Podaci Eurostata pokazuju da stanovnici Evropske unije već proizvode više od 35 kilograma otpada od plastične ambalaže po osobi godišnje.
Nova uredba zato nastoji da promeni način na koji se ambalaža projektuje, proizvodi, koristi i odlaže. Umesto oslanjanja na jednokratne materijale i stalnu proizvodnju nove ambalaže, veći naglasak stavlja se na ponovnu upotrebu, reciklažu i efikasnije korišćenje resursa.
Propisi istovremeno uspostavljaju jedinstven okvir za svih 27 država članica, čime se kompanijama olakšava poslovanje na evropskom tržištu.
Evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost vodnih resursa i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Džesika Rosval ocenila je da nova uredba predstavlja ulaganje u budućnost Evrope, jer bi trebalo da doprinese smanjenju otpada, unapređenju reciklaže i bezbednijoj ambalaži za hranu.
Nove oznake za reciklažu od 2028. godine
Promene se neće dogoditi odjednom. Uredba predviđa postepeno uvođenje dodatnih obaveza tokom narednih godina. Od 2028. godine planirano je uvođenje usklađenog sistema označavanja ambalaže širom Evropske unije. Njegov cilj je da potrošačima olakša razumevanje načina na koji različite materijale treba razvrstavati i odlagati.
Time bi trebalo da se smanji zabuna koju izazivaju različite nacionalne oznake i unapredi efikasnost sistema za reciklažu.
Dodatne mere predviđene su od 2030. godine, uključujući ograničenja nepotrebnog praznog prostora unutar pakovanja, restrikcije za određene vrste jednokratne plastične ambalaže i nove ciljeve za ponovnu upotrebu.
Proizvođači će morati da ispune i strože zahteve u pogledu mogućnosti reciklaže ambalaže, kao i korišćenja reciklirane plastike, u skladu sa rokovima predviđenim uredbom.
To znači da bi u budućnosti pakovanja trebalo da budu bolje prilagođena stvarnim potrebama proizvoda, uz manje nepotrebnog materijala koji nakon kupovine završava u otpadu.
Šta nova pravila znače za potrošače?
Iako prilagođavanje novim zahtevima donosi dodatne troškove za proizvođače, Evropska komisija smatra da će dugoročne koristi biti značajne – od bezbednijih proizvoda i čistijih lanaca snabdevanja do smanjenja potrošnje novih sirovina.
Nova pravila predstavljaju i deo šire evropske tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, u kojoj se materijali što duže zadržavaju u upotrebi, umesto da nakon jednog korišćenja postanu otpad.
Za građane, promene će se najpre ogledati u onome što možda neće moći da vide golim okom – drugačijem hemijskom sastavu ambalaže. Vremenom će postati vidljivije i kroz jasnije oznake za odlaganje, manje nepotrebnog pakovanja i veću zastupljenost materijala koji mogu ponovo da se koriste ili recikliraju.
Ambalaža će i dalje biti deo gotovo svake kupovine, ali je cilj novih evropskih propisa da njen uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu bude što manji.
Foto: Magnific/hubmovel68
