Greenpeace Italija optužio je italijansku vladu da ne ulaže dovoljno u ublažavanje posledica klimatskih promena.
Grad na Siciliji našao se na ivici ponora nakon višednevnih obilnih padavina koje je doneo ciklon, izazvavši ogromno klizište i primoravši više od 1.500 ljudi na evakuaciju. Klizište u gradu Nišemi, na jugozapadu ostrva, prostire se na četiri kilometra. Snimci koji su se pojavili na mrežama prikazuju automobile i objekte koji su pali i do 20 metara niz novonastalu liticu, dok se mnoge kuće i dalje nalaze na samoj ivici.
Greenpeace Italija je saopštio da italijanska vlada ne ulaže dovoljno u mere za borbu protiv klimatskih promena.
„Umesto da nas štiti, vlada nastavlja da donosi energetske odluke koje prete da dodatno pogoršaju situaciju, pretvarajući našu zemlju u gasno čvorište kako bi zadovoljila industriju fosilnih goriva“, navodi se u saopštenju organizacije. „Kako bismo izbegli nove katastrofe, neophodna su sistemska ulaganja u ekološku tranziciju širom zemlje, kao i finansiranje mera prilagođavanja i ublažavanja klimatske krize.“
„Kuće više nisu za stanovanje“
Službe civilne zaštite uspostavile su zonu zabrane pristupa široku 150 metara u Nišemiju, koji se nalazi u unutrašnjosti u odnosu na obalski grad Đelu.
„Čitavo brdo se urušava ka Đelskoj ravnici“, rekao je šef civilne zaštite Fabio Čićilijano. „Kuće koje se nalaze na ivici klizišta očigledno više nisu bezbedne za život, pa moramo sa gradonačelnikom pronaći trajno rešenje za preseljenje ovih porodica.“
Vlasti upozoravaju da stanovnici verovatno neće moći da se vrate u svoje domove jer je natopljeno tlo i dalje nestabilno i u pokretu, prenosi Euronews.
Savezna vlada je u ponedeljak, 26. januara, proglasila vanredno stanje u tri južne regije pogođene ciklonom Hari, uključujući i Nišemi, i izdvojila početnih 100 miliona evra za hitnu pomoć. Regionalne vlasti Sicilije procenile su 28. januara da ukupna šteta na ostrvu iznosi oko dve milijarde evra.
Bez ulaganja u klimu – „nesaglediva šteta“
Premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je hitna pomoć samo prvi korak i da će dodatna sredstva biti obezbeđena. Nišemi je izgrađen na brdu sa slojevima peska i gline koji su posebno propusni tokom jakih kiša, što je i ranije izazivalo pomeranja tla, poslednji put 1997. godine, kada je evakuisano 400 ljudi, podsećaju geolozi.
Najnovije klizište ponovo je pokrenulo političke rasprave o tome zašto je gradnja dozvoljena na zemljištu za koje se znalo da nosi visok rizik od klizišta. Ovo pitanje je danas aktuelnije nego ikada, s obzirom na sve veći pritisak klimatskih promena na osetljive predele poput Sicilije.
Greenpeace ističe da je ciklon Hari bio pojačan sve toplijim Mediteranom.
„Naučno je dokazano da porast temperature mora, izazvan klimatskim promenama, pojačava razornu snagu ovakvih ekstremnih događaja“, navodi se u saopštenju.
Bez drastičnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, očekivani porast nivoa mora do 2100. godine nepovratno će promeniti obalu Italije, sa procenom da bi do 5.500 kvadratnih kilometara priobalnih ravnica, u kojima živi više od polovine stanovništva, moglo biti potopljeno.
„Umorni smo od prebrojavanja štete i žrtava, i od toga da se posledice klimatske krize ponovo svode na ‘loše vreme’, bez medijske pažnje kakvu događaji ovih razmera zaslužuju“, izjavila je Simona Abate iz Greenpeace Italije.
„Naučni podaci su nedvosmisleni: ako Meloni i [zamenik premijera Mateo] Salvini nastave da služe interesima industrije fosilnih goriva, osudiće Italijane da budu među evropskim narodima najteže pogođenim ekstremnim vremenskim pojavama, sa sve katastrofalnijim posledicama i nesagledivom štetom.“
Liderka Demokratske partije Eli Šlajn pozvala je vladu da sredstva namenjena izgradnji mosta preko Mesinskog moreuza, projekta koji izaziva ozbiljne ekološke zabrinutosti, preusmeri na sanaciju posledica ekstremnih vremenskih nepogoda.
WWF Italija takođe je pozvao na hitnu akciju. „Posle ciklona Hari i još jednog talasa ekstremnih vremenskih događaja, jasno je da su klimatska kriza i posledice neodrživog korišćenja zemljišta postale ‘nova normalnost’“, saopštila je organizacija, uz naglasak da je „hitno potrebno ubrzati mere prilagođavanja, posebno u područjima izloženim hidrogeološkom riziku“.
Foto: Unsplash/Joshua Kettle
