Na jugoistočnom obodu Panonske nizije, gde se Deliblatska peščara susreće sa vlažnim livadama, močvarama, šumo-stepama i pašnjacima, prostire se Specijalni rezervat prirode (SRP) „Kraljevac“, pravo čudo prirode i jedno od najzanimljivijih vlažnih staništa u Srbiji.

Nastalo 1983. godine kroz stvaranje nasipa i prelivne brane, jezero Kraljevac je karakteristično po plutajućim ostrvima od treseta i močvarne vegetacije. Ona se pod uticajem vetrova neprestano pomeraju, oblikujući tako pejzaž koji se stalno menja. Jezero vodu dobija iz dvanaest povezanih podvodnih izvora koji se pružaju sve do Rumunije. O ovom fascinantnom vlažnom staništu, njegovom biodiverzitetu, izazovima i planovima za očuvanje, razgovarali smo sa Aleksandrom Sarmešem, upravnikom SRP „Kraljevac“.

Kakav je značaj specijalnog rezervata prirode Kraljevac za širu ekološku sliku Srbije, ali i za međunarodnu zajednicu?

Na maloj površini ovde se susreću različiti tipovi staništa – od lesne stepe i močvarnih livada do tršćaka i podvodnih izvora. Biljni svet uključuje barsku paprat, močvarnu koprivu, rogoz, trsku i barsku ivu. U jezeru živi 26 vrsta riba, među kojima su mrguda, linjak, šikov i ugrožena umbra. Kraljevac je i deo međunarodne mreže važnih područja za ptice (IBA), a zbog svoje očuvanosti i bogatstva vrsta ima značaj i u regionalnim i evropskim okvirima. Među pticama posebno su značajne patka njorka, mrka i žuta čaplja, čapljica, gak, eja močvarica, pčelarica i mali kormoran.

U okolini se mogu videti i slepo kuče, tekunica, zmija ribarica, vidra, barska kornjača, više vrsta žaba i vilinih konjica. Ovakva raznovrsnost čini Kraljevac ne samo biološki dragocenim, već i idealnim mestom za proučavanje prirodnih procesa. Osim što pružaju utočište za brojne ugrožene vrste, vlažna staništa poput Kraljevca pomažu u regulaciji vodnih tokova, skladištenju ugljenika i umanjenju negativih efekata klimatskih promena.

Da li je Kraljevac otvoren za posetioce koji žele da se upoznaju s njegovim prirodnim bogatstvom?

Ekoturizam u Srbiji sve više dobija na značaju, naročito u zaštićenim područjima. Na primer, Zasavicu godišnje poseti više od 40.000 ljudi. Kraljevac takođe postaje primer održivog turizma, gde se kroz posmatranje ptica i edukaciju posetilaca ostvaruje veza između zaštite prirode i lokalnog razvoja. Turizam u Kraljevcu je strogo kontrolisan. Posetioci mogu da iznajme čamac sa veslima, kanu i provozaju se uz nadzor čuvara ili da učestvuju u organizovanim šetnjama kroz rezervat. Jasno su označene staze koje su dostupne posetiocima, kao i delovi gde je pristup zabranjen, kako bismo očuvali prirodnu ravnotežu.

Zbog čega su plutajuća ostrva u specijalnom rezervatu prirode Kraljevac tako specifična? Šta predstavlja pretnju za njih?

Plutajuća ostrva nastaju kao slojevi treseta povezani korenjem močvarnih biljaka. Ona slobodno plutaju površinom jezera i menjaju njegov pejzaž, čineći ga vizuelno i funkcionalno dinamičnim. Ta ostrva su značajna za gnežđenje ptica poput liske i barske koke. Klimatske promene, naročito duži sušni periodi, utiču na nivo vode. Kada je vodostaj nizak, plutajuća ostrva mogu da se trajno vežu za dno i tako izgube svoju funkciju kao plutajuća staništa.

To direktno utiče na vrste koje zavise od takvog okruženja i narušava ravnotežu ekosistema. Pored toga, izazovi uključuju i sve više prisutne invazivne vrste biljaka i životinja, kao i neadekvatno upravljanje otpadom. Ipak, radimo na edukaciji lokalnog stanovništva i posetilaca, kao i na kontroli i smanjenju negativnog uticaja ljudskih aktivnosti. Iako na plutajuća ostrva direktno ne možemo mnogo uticati, možemo stvarati uslove u kojima se njihova prirodna dinamika održava.

Kako biste sproveli konkretne mere za očuvanje biodiverziteta i jačanje otpornosti na klimatske promene dobili ste podršku u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. O čemu se tačno radi?

U okviru ovog projekta dobili smo podršku za očuvanje staništa strogo zaštićene ribe mrgude (Umbra krameri), što je poduhvat koji realizujemo u partnerstvu sa Institutom za regionalni razvoj i Biološkim fakultetom, a uz finansijsku podršku Švedske. Takođe, radimo revitalizaciju pašnjaka Spasovina pomoću ekstenzivne ispaše ovaca uz finansijsku podršku Švajcarske, i štitimo jedinu autohtonu vrstu vodenih kornjača u Srbiji − barsku kornjaču (Emys orbicularis), uz finansijsku
podršku Evropske unije.

Da bismo revitalizovali stanište umbre, odnosno crnke ili mrgude kako je lokalno stanovništvo zove, ali i drugih ugroženih vodenih biljaka, riba, vodozemaca, gmizavaca i ptica, iskopavamo deo vodenog toka, inovativnim pristupom. To znači da iskopavamo samo jednu obalu, čime se čuva postojeća vegetacija, dok se istovremeno ponovo povezuju fragmentisana staništa i omogućava prirodan protok vode kroz jezero. Takođe ćemo zasaditi oko 1,000 autohtonih sadnica duž obala, poput hrasta lužnjaka, bele topole i vrbe, što će doprineti kontroli erozije, stabilizaciji obale i snižavanju temperature vode, što je ključno za očuvanje osetljivih vrsta. Ove mere mogu poslužiti i kao model za druga zaštićena područja širom Srbije.

Radi očuvanja barske kornjače u rezervatu pravimo specijalne prelaze koji omogućavaju kornjačama da se bezbedno kreću i prave legla na Deliblatskom jezeru, čime se revitalizuje važan koridor njihovog kretanja.

Uz to, jedan od najvećih izazova za očuvanje Specijalnog rezervata prirode Kraljevac je nestanak tradicionalnog ekstenzivnog stočarstva, što direktno utiče na zarastanje pašnjaka i narušavanje prirodne ravnoteže. Da bismo to rešili nabavljamo stado od 30 ovaca čijom ispašom će se održavati pašnjak na Spasovini i tako omogućiti opstanak strogo zaštićene vrste – tekunice. Naime, ispašom se sprečava zarastanje livada, kontroliše rast korova i guste vegetacije, tako da tekunica može lako da se hrani i pravi brloge − rupe u zemlji koje koristi kao skloništa za odmor, zaštitu i prezimljavanje.

Na koji način lokalna zajednica i javnost učestvuju u očuvanju rezervata Kraljevac?

Trudimo se da u sve aktivnosti za očuvanje rezervata uključimo i lokalno stanovništvo – kroz volonterske akcije, košenje trave, uklanjanje invazivnih vrsta, sadnje autohtonih vrsta drveća i aktivne mere zaštite. Kraljevac je prvi rezervat u Srbiji koji je dobrovoljno osnovao Savet korisnika, u okviru kojeg se donose odluke od interesa za lokalno stanovništvo, korisnike rezervata, kao i organizacije, javne institucije i privatna preduzeća koja posluju u zaštićenom području ili njegovoj
neposrednoj okolini, kako bi se kroz dobru upravljačku praksu očuvali prirodni resursi rezervata. Takođe, kroz radionice, tribine i prisustvo na društvenim mrežama, redovno edukujemo širu javnost o značaju ovog rezervata.