Ekstremne vrućine mogu imati posledice koje se ne vide odmah. U Londonu, jednom od najvećih evropskih gradova, sve toplija i suvlja leta doprinose problemu koji može da ugrozi same temelje kuća: sleganju tla.
Stanovnici pojedinih delova Londona ovog leta počeli su da primećuju neobične promene na svojim domovima. Na zidovima su se pojavile karakteristične pukotine u obliku cik-cak linija, vrata su počela da se zaglavljuju, a prozori da se deformišu.
Uzrok nije samo starost objekata. Ekstremna toplota i dugotrajna suša menjaju količinu vode u zemljištu, zbog čega se tlo skuplja i pomera, a objekti izgrađeni na njemu mogu početi da tonu.
Kada se glina osuši, tlo se skuplja
Veliki deo Londona izgrađen je na glinovitom tlu. Glina se ponaša poput sunđera: kada je vlažna, upija vodu i širi se, dok tokom toplih i sušnih perioda gubi vlagu i skuplja se.
Ovaj proces poznat je kao „skupljanje i bubrenje“ tla. Problem nastaje kada se zemljište ispod temelja ne skuplja ravnomerno. Tada dolazi do pomeranja temelja, odnosno sleganja objekta, što može izazvati pukotine i druga oštećenja.
Pojedine vrste gline na kojima je London izgrađen posebno su osetljive na promene vlažnosti. Grad se istovremeno nalazi u delu zemlje koji je među najizloženijima visokim temperaturama.
Klimatske promene zato mogu dodatno pogoršati postojeći problem. Što su periodi ekstremne toplote i suše duži i učestaliji, tlo ima više prilika da izgubi vlagu i promeni zapreminu.
Ni drveće nije bez uticaja
Na stanje tla utiču i biljke. Tokom toplih perioda njihovo korenje prodire dublje u zemljište u potrazi za vodom. Ako se korenje nalazi u blizini objekta, može dodatno isušivati zemljište ispod njegovih temelja.
Zbog toga rizik ne zavisi samo od temperature ili količine padavina, već i od karakteristika samog zemljišta, vegetacije i objekata koji su na njemu izgrađeni.
Starije kuće mogu biti posebno ranjive. Više od polovine londonskih stambenih objekata izgrađeno je pre 1945. godine, a mnogi imaju pliće temelje.
Prema podacima britanske osiguravajuće kompanije Aviva, do 2030. godine u pojedinim delovima Londona praktično sve nekretnine mogle bi da budu izložene mogućem ili verovatnom riziku od sleganja tla.
Problem više nije ograničen samo na London
Iako je London dugo bio jedno od žarišta ovog problema, stručnjaci upozoravaju da se sleganje tla povezano sa klimatskim promenama širi i na druge delove Velike Britanije. Tokom vrelih i suvih leta broj prijavljenih šteta naglo raste. U 2025. godini, kada je Velika Britanija zabeležila najtoplije leto u istoriji merenja, osiguravajuće kompanije isplatile su rekordnih oko 415 miliona dolara za štete povezane sa sleganjem tla, što je 10 odsto više nego godinu ranije.
Ni 2026. ne donosi mnogo razloga za optimizam. Tokom drugog kvartala osiguravači su isplatili više od 97 miliona dolara za ovakve štete, dok je prosečna vrednost pojedinačnog zahteva dostigla rekordnih oko 27.000 dolara.
Stručnjaci očekuju da bi ekstremno toplo i suvo vreme tokom jula i avgusta moglo da dovede do još većeg broja prijava u narednim mesecima.
Klimatski rizik postaje i finansijski problem
Sleganje tla obično nije iznenadna katastrofa. Proces može biti spor i teško uočljiv, ali posledice mogu biti ozbiljne.
Pukotine na zidovima i pomeranje temelja mogu značajno da smanje vrednost nekretnine, otežaju njenu prodaju i zahtevaju veoma skupe popravke.
Problem postaje još veći kada osiguravajuće kompanije počnu da procenjuju da je rizik previsok. U delovima Velike Britanije vlasnici nekretnina već se suočavaju sa višim premijama ili poteškoćama pri obnavljanju osiguranja od sleganja tla.
Prema podacima Britanskog geološkog zavoda, više od 26 odsto londonskih nekretnina moglo bi biti pogođeno ovim problemom do 2070. godine ako globalno zagrevanje nastavi da se odvija približno sadašnjim tempom.
Kako se objekti mogu zaštititi?
Postoje načini da se smanji rizik i sanira šteta, ali nijedan nije jednostavan. U nekim slučajevima stručnjaci mogu preporučiti uklanjanje drveća ili druge vegetacije u blizini objekta. Moguće je i postavljanje barijera koje sprečavaju korenje da dopre do zemljišta ispod temelja.
Kod ozbiljnijih oštećenja neophodne su zahtevnije građevinske intervencije, poput dodatnog učvršćivanja temelja ubrizgavanjem betona ispod postojećih konstrukcija.
Međutim, ove mere mogu da deluju samo na posledice. Kada je uzrok sve toplija i suvlja klima, problem je mnogo širi od jednog objekta ili jednog grada.
Gradovi moraju da se prilagode novoj klimi
Priča iz Londona pokazuje da klimatske promene ne menjaju samo temperature, nivo mora ili učestalost ekstremnih vremenskih nepogoda. One mogu menjati i fizičke karakteristike tla na kojem su gradovi izgrađeni.
To znači da će prilagođavanje klimatskim promenama morati da obuhvati i infrastrukturu, način gradnje, upravljanje vodama, izbor i raspored vegetacije, kao i procenu rizika za postojeće objekte.
London je posebno izložen zbog svojih specifičnih geoloških uslova, ali princip je širi: kada se klimatski uslovi menjaju, menjaju se i rizici sa kojima gradovi moraju da računaju.
Sleganje tla možda nije dramatično poput poplava ili šumskih požara, ali upravo zato može dugo ostati neprimećeno. Klimatske promene tako postepeno stvaraju probleme koji se na kraju mogu videti na zidovima, temeljima i računima za popravke.
Foto: Unsplash/Loris Boulinguez
