Mikroplastika koja zagađuje vazduh pronađena je u ruralnim oblastima u većim količinama nego u gradovima, navode istraživači.
Studija, koju je predvodio Univerzitet u Lidsu, tokom tromesečnog istraživanja u šumskom području otkrila je i do 500 mikroskopskih čestica plastike po kvadratnom metru dnevno, gotovo dvostruko više nego u uzorcima prikupljenim u centru grada.
Istraživači smatraju da drveće i druga vegetacija hvataju čestice mikroplastike iz vazduha i talože ih, što ukazuje na to koliko različiti pejzaži i vremenski uslovi utiču na širenje ovih čestica. Dodaju i da ovi neočekivani rezultati dovode u pitanje pretpostavku da je zagađenje mikroplastikom pre svega urbani problem, prenosi leeds.ac.uk.
Široka rasprostranjenost sitnije mikroplastike izaziva zabrinutost zbog mogućih zdravstvenih rizika usled njenog udisanja, bez obzira na to da li ljudi žive u gradu ili ruralnoj sredini. Istraživanje je sproveo tim naučnika predvođen dr Gbotemijem Adediranom, predavačem geohemije Zemljine površine na Školi za nauke o Zemlji i životnoj sredini.
On je izjavio: „Naše istraživanje pokazuje da ruralne sredine nisu nužno zaštićene od mikroplastike u vazduhu i naglašava kako prirodne karakteristike, poput drveća, utiču na obrasce zagađenja.
Ovo pokazuje da taloženje mikroplastike nije uslovljeno samo ljudskim aktivnostima, već i faktorima životne sredine, što ima važne implikacije za praćenje, upravljanje i smanjenje zagađenja mikroplastikom.
Široka prisutnost sitnijih čestica mikroplastike otvara pitanja o potencijalnim zdravstvenim rizicima usled udisanja, bez obzira na to da li ljudi žive u gradu ili ruralnoj sredini.“
Mikroplastika i vremenski uslovi
Prethodna istraživanja pokazala su da mikroplastika može ostati suspendovana u vazduhu i po nekoliko nedelja, pri čemu najsitnije čestice mogu preći i hiljade kilometara. Čestice se kreću uz vrtložna strujanja vazduha i šire kako se vazdušne mase pomeraju.
Tim je želeo da ispita uticaj vremenskih prilika na kretanje različitih čestica i njihovu povezanost sa tipovima mikroplastike otkrivenim u različitim pejzažima. Odabrali su tri lokacije u Oksfordširu: ruralnu oblast Wytham Woods, prigradski Summertown i urbani centar grada Oksforda. Uzorci su prikupljani na svaka dva do tri dana u periodu od maja do jula 2023. godine.
Istraživači su koristili FTIR spektroskop visoke rezolucije, koji meri apsorpciju infracrvene svetlosti u uzorku, omogućavajući identifikaciju materijala od kojih su čestice sastavljene.
Identifikovali su 21 različitu vrstu plastike u četiri raspona veličina:
- 25–50 μm: veličina velikih bakterija
- 50–75 μm: približno veličina polenovog zrna
- 75–100 μm: veličina najsitnijih zrna peska
- preko 100 μm: približno debljina ljudske dlake
Analizom načina taloženja čestica, njihove lokacije i vremenskih uslova tokom istraživanja, zabeleženo je između 12 i 500 čestica po kvadratnom metru dnevno.
Wytham Woods imao je najveći ukupan broj čestica, dok je grad Oksford pokazao najveću raznovrsnost tipova mikroplastike.
Čak 99 odsto čestica bilo je najmanje veličine, nevidljive ljudskom oku.
U Wytham Woodsu najčešće su pronađene čestice polietilen-tereftalata (PET), koji se koristi u proizvodnji odeće i ambalaže za hranu. U Summertownu je najzastupljeniji bio polietilen, materijal od kog se prave plastične kese. U gradu Oksfordu dominirale su čestice etilen-vinil alkohola, polimera koji se široko koristi u višeslojnoj ambalaži za hranu, komponentama sistema za gorivo u automobilima i industrijskim folijama.
Vremenski uslovi imali su snažan uticaj na kretanje čestica. Tokom perioda visokog atmosferskog pritiska, koji donosi mirno i sunčano vreme, taložilo se manje čestica, dok su u vetrovitim uslovima, posebno pri severoistočnim vetrovima, čestice bile prisutne u većem broju. Padavine su smanjivale ukupan broj čestica, ali su one koje su prikupljene bile veće.
Dr Adediran je dodao: „Naši nalazi ukazuju na snažan uticaj vremenskih obrazaca na rasprostiranje i taloženje mikroplastike, kao i na ulogu drveća i druge vegetacije u zadržavanju i taloženju čestica iz atmosfere.
Studija naglašava potrebu za daljim istraživanjima dugoročnih obrazaca taloženja mikroplastike, sa fokusom na specifične vrste i veličine plastike i njihovu povezanost sa kratkoročnim i sezonskim vremenskim promenama u različitim pejzažima.“
Foto: Freepik/standret
