Jedna od prirodno najlepših zemalja na svetu ujedno je i jedna od najmanje posećenih. Ipak, mnogi od nas možda nikada neće dobiti priliku da je posete pre nego što nestane. Tuvalu je ostrvska država smeštena u zapadno-centralnom delu Tihog okeana, otprilike na pola puta između Australije i Havaja.
Reč je o koralnom atolu, prstenu koralnog grebena koji okružuje lagunu, sa ostrvima raspoređenim duž njegovog oboda. Iako izgleda kao rajska oaza, Tuvalu se suočava sa neposrednom pretnjom nestanka pod morem.
Prema nekim naučnicima, Tuvalu bi mogao da postane nenastanjiv u narednih 50 do 100 godina, ili čak i ranije, ukoliko nivo mora nastavi da raste sadašnjim tempom. Stručnjaci veruju da bi to mogla da bude prva država koja će nestati usled posledica klimatskih promena.
Devet ostrva
Tuvalu čini devet ostrva: šest retko naseljenih atola i tri ostrva sa grebenima, sva sa prelepim plažama obrubljenim palmama. U zemlji živi oko 11.000 ljudi, na teritoriji manjoj od 26 kvadratnih kilometara. Uprkos maloj površini, razvili su jedinstvenu kulturu i način života. Tuvalu je manji čak i od Vatikana, Monaka i Naurua. Ima sopstvenu valutu, tuvaluanski dolar, ali se u upotrebi nalazi i australijski dolar.
Prema navodima Encyclopaedia Britannica, stanovnici Tuvalua su Polinežani i govore tuvaluanski jezik, koji je blisko povezan sa samoanskim. Ipak, engleski je glavni jezik u obrazovanju i široko je rasprostranjen. Većina stanovništva pripada Crkvi Tuvalua, nekada poznatoj kao Protestantska crkva Ellice ostrva. Prema pisanju The Guardian, život na ostrvu odvija se mirno i opušteno: vožnja motorima duž uskih puteva, popodnevni odmor u visećim mrežama i priprema ribe na vatri pored plaže deo su svakodnevice.
Sport ima važnu ulogu u svakodnevnom životu. Kada nema aviona, mladi koriste pistu aerodroma za vožnju bicikla, odbojku, košarku i fudbal. Peščane plaže okružene tirkiznim morem i kokosovim palmama, uz prosečnu dnevnu temperaturu od 27 do 29°C, čine Tuvalu mestom koje izgleda kao razglednica iz sna. Tokom Drugog svetskog rata američka vojska je kopala jame za izgradnju piste. Te udubine su kasnije zatrpane peskom i pretvorene u stambena područja.
Tuvalu je suverena ostrvska država u okviru Britanskog Komonvelta. Pokojna kraljica Elizabeth II posetila je zemlju 1982. godine. Godine 2012. Tuvalu su posetili Prince William i Catherine Middleton, uživajući u kokosovom mleku sa drveta koje je kraljica zasadila četiri decenije ranije.
Glavni grad
Funafuti je mali koralni atol na kojem se nalazi aerodrom. Najviša tačka je svega 4,5 metara iznad nivoa mora, a oko trećine stanovništva živi upravo ovde. Zaštićeno područje Funafuti nudi mirno okruženje za ronjenje i snorkling, gde se mogu videti morske kornjače i tropske ribe. U blizini se nalaze i nenaseljena ostrvca bogata morskim pticama.
Na Tuvaluu uspevaju kokosove palme, hlebno drvo, pandanus, taro i banane. Stanovnici uzgajaju svinje i kokoške, a ribolov i školjke su važan izvor hrane.
Klimatske promene – egzistencijalna pretnja
United Nations Development Programme klasifikovao je ovu nisku ostrvsku državu kao „izuzetno ranjivu“ na klimatske promene. Od 1993. godine nivo mora raste oko 5 milimetara godišnje, brže od globalnog proseka. Slana voda prodire u zemljište i uništava useve poput tara i kasave, čineći zemlju zavisnijom od skupog uvoza hrane.
Poplave tokom visokih plima i oluja ugrožavaju domove i blokiraju pristup pisti aerodroma. Povećane temperature uzrokuju eroziju obale, smanjujući ionako ograničenu kopnenu površinu. Očekuje se i porast intenziteta ciklona i suša. More odnosi drveće, povećavajući rizik od poplava i erozije. Koralni grebeni oko Tuvalua trpe izbeljivanje usled rasta temperature mora. To utiče na riblji fond, a konzumacija zaražene ribe može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Nekada se Tuvalu oslanjao na kišnicu i bunare za pijaću vodu, ali je prodor slane vode kontaminirao podzemne izvore. Danas zemlja zavisi gotovo isključivo od kišnice uskladištene u velikim rezervoarima, dok su suše sve češće.
Održiva energija
U pokušaju da smanji zagađenje i posluži kao primer većim državama, četiri udaljena ostrva već koriste 97% solarne energije. Vlada planira da do 2025. godine pređe na 100% obnovljive izvore energije iz vetra i sunca. Razmatra se izgradnja veštačkog ostrva na jugu Fongafalea, podizanjem terena na 10 metara iznad nivoa mora za potrebe guste stambene izgradnje. Procena troškova iznosi oko 300 miliona dolara, ali sredstva još nisu obezbeđena.
Bivši premijer Enele Sopoaga odbacuje „defetistički“ pristup i insistira na prilagođavanju klimatskim promenama kako bi zemlja opstala.
Prema izveštajima, Fidži je ponudio preseljenje stanovništva 1.200 kilometara južnije, ali Tuvalu to još nije prihvatio. Bivši australijski premijer Kevin Rudd predložio je dodelu punog državljanstva građanima Tuvalua u zamenu za pomorska i ribolovna prava, ali je Sopoaga tu ideju nazvao „imperijalnim razmišljanjem“. U međuvremenu, New Zealand beleži porast broja mladih Tuvaluanaca koji prihvataju migraciju. Stariji stanovnici, međutim, oklevaju da napuste dom, plašeći se gubitka identiteta, kulture i tradicionalnog načina života.
Izvori: Encyclopaedia Britannica, The Guardian
Foto: Freepik/wirestock
