Rak dojke predstavlja značajan globalni zdravstveni problem, čineći čak 12,5% svih novih godišnjih slučajeva raka širom sveta. Kao najčešći oblik raka kod žena, posebno u SAD, rak dojke čini otprilike 30% svih novodijagnostikovanih slučajeva raka kod ženske populacije svake godine, piše portal e-zdravlje.
Studija koja je nedavno objavljena detaljno istražuje kako izloženost određenim činiocima u urbanoj sredini može uticati na povećanje rizika od raka dojke. Istraživači su se fokusirali na analizu podataka koji se odnose na izloženost zagađenju vazduha, buci i pristupu zelenim površinama, a rezultati ukazuju na njihovu potencijalnu povezanost sa rizikom od dobijanja ove vrste kancera.
Analiza Duke Health-a u Severnoj Karolini, usmerena na rak dojke, pokazala je da u urbanim sredinama dominira viša ukupna incidencija bolesti u poređenju sa ruralnim, posebno u ranim fazama dijagnostike.
Studija, objavljena u časopisu Scientific Reports, služi kao nacionalni šablon za procenu uticaja lošeg kvaliteta sredine na različite faze kada je u pitanju ovo oboljenje.
Rak dojke karakteriše visoka diverzitetnost u poreklu i mehanizmima širenja, a Severna Karolina, sa raznolikom populacijom od 10 miliona ljudi rasprostranjenom u 100 ruralnih i urbanih okruga sa različitim uslovima životne sredine, predstavljala je odličan model za istraživanje.
„Individualni zagađivači okoline su odavno povezani sa rakom dojke, ali imamo ograničenja u razumevanju kako višestruka izlaganja zagađenju istovremeno utiču na ovu bolest,“ kaže jedan od istraživača Ph.D. Gejatri Devi, profesorka na odeljenjima za hirurgiju i patologiju Duke University i direktorka programa Duke Consortium for Inflammatory Breast Cancer u Duke Cancer Institute.
„Naša studija istraživala je incidenciju raka dojke u kontekstu indeksa kvaliteta životne sredine (EQI indeks kvaliteta životne sredine predstavlja podatke u pet domena kako bi se obezbedio uvid ukupnog kvaliteta životne sredine u celim SAD od okruga do okruga) – radili smo procene na nivou okruga za vazduh, vodu, zemlju, urbano okruženje, kao i sociodemografsko okruženje. Ova vrsta analize podataka omogućava visok nivo uvida u šire faktore okoline i konačne zdravstvene ishode,“ zaključila je Devi.
Razvoj urbanizacije sa sobom nosi različite činioce koji mogu uticati na zdravlje, uključujući izloženost zagađenju vazduha i buci, kao i nedostatak zelenih površina.
Istraživači naglašavaju da zagađenje vazduha, a posebno izloženost finim česticama, može imati značajan uticaj na povećanje rizika od raka dojke i ističu da dugotrajna izloženost buci, koja je česta u urbanim sredinama, takođe može doprineti povećanju rizika od dobijanja ove bolesti.
Naučnici sa Duke University, uključujući vodećeg autora Larisu M. Girhart-Sernu, analizirali su podatke o kvalitetu okoline (EQI) i stopama incidencije raka dojke iz Severnokarolinskog centralnog registra raka. Oni su se fokusirali na različite faze kada je u pitanju rak dojke i na to kako okruženje utiče na razvoj naprednijih tumora.
U okruzima sa lošijim kvalitetom životne sredine, incidencija raka dojke bila je viša za 10,82 slučaja na 100.000 osoba, posebno kod lokalizovanog kancera. Takođe je utvrđeno da loš kvalitet zemljišta u urbanim okruzima ima veze sa višim stopama incidencije za rak dojke.
„Naše analize ukazuju na značajne veze između kvaliteta životne i incidencije raka dojke, koje se razlikuju po stadijumu raka i stepenu urbanosti. To ukazuje na potrebu da se procene kumulativna izlaganja okolini u kontekstu stadijuma kancera“, kaže Gearhart-Serna.
Pristup zelenim površinama može imati zaštitni efekat, smanjujući rizik od raka dojke, pokazalo je ovo istraživanje. Zato studija podstiče na razmatranje važnosti zelenih površina u urbanom planiranju, ali doprinosi i razumevanju kako različiti aspekti urbane sredine mogu uticati na rizik od raka dojke, naglašavajući potrebu za daljim istraživanjem i integracijom ovih saznanja u javnozdravstvene strategije.
Autor: Mitar Petrović
