Zemlja se na ekvatoru trenutno kreće brzinom od oko 1.670 kilometara na sat zbog sopstvene rotacije. Šta bi se dogodilo kada bi ta rotacija iznenada prestala? Odgovor je mnogo dramatičniji od promene dužine dana.

Zemlja se neprestano okreće oko svoje ose, iako to ne osećamo. Na ekvatoru površina se zbog rotacije kreće brzinom od približno 1.670 kilometara na sat, dok se brzina smanjuje kako se približavamo polovima.

Zamislimo sada krajnje hipotetičan scenario: Zemlja odjednom prestaje da se okreće, ali njena orbita oko Sunca ostaje ista.

Takav događaj nije nešto što bi moglo da se dogodi prirodnim putem u kratkom vremenskom periodu. Zaustavljanje rotacije zahtevalo bi ogromnu količinu energije -procene pokazuju da Zemljina rotaciona energija iznosi približno 2 × 10²⁹ džula.

Zemlja bi stala, ali mi ne bismo

Najveći problem bila bi inercija.

Ako se automobil koji se kreće velikom brzinom naglo zaustavi, putnici nastavljaju da se kreću napred sve dok ih nešto ne zaustavi. Sličan princip važio bi i za Zemlju.

Ako bi se čvrsta površina planete iznenada zaustavila, ljudi, zgrade, vozila, atmosfera i okeani ne bi istog trenutka prestali da se kreću. Nastavili bi da zadržavaju deo svog dotadašnjeg kretanja.

Na ekvatoru bi taj efekat bio najizraženiji, jer je tamo brzina površine zbog rotacije najveća. To ne znači da bi svi ljudi jednostavno „odleteli u svemir“ — Zemljina gravitacija je i dalje mnogo jača od efekta njene rotacije. NASA navodi da nas upravo gravitacija drži na površini, a ne sama rotacija planete.

Naglo zaustavljanje tla dok se atmosfera, okeani i objekti nastavljaju kretati proizvelo bi katastrofalne vetrove i ogromna pomeranja vode.

I saw this video about what would happen if the earth stopped spinning. https://t.co/KDlCoPv5XT

— Arc. Áyòmídé George (@vangeorgh) October 3, 2026

Atmosfera bi nastavila da se kreće

Jedna od najvećih opasnosti ne bi bila samo u ljudima i objektima koji se kreću, već u čitavoj atmosferi.

Vazduh trenutno učestvuje u Zemljinoj rotaciji. Kada bi se površina planete naglo zaustavila, atmosfera ne bi automatski „shvatila“ da treba da stane. Razlika u kretanju između tla i vazduha proizvela bi ekstremne vetrove.

NASA navodi da su atmosfera i okeani povezani sa rotacijom Zemlje i da njihovo kretanje može čak i u normalnim uslovima uticati na brzinu rotacije planete, iako su te promene veoma male.

U hipotetičkom scenariju naglog zaustavljanja efekat bi bio neuporedivo veći.

Okeani bi nastavili da se kreću

Voda ima sopstvenu inerciju i ne bi se jednostavno zaustavila zajedno sa čvrstim tlom. Ogromne količine vode počele bi da se preraspoređuju, dok bi ekstremna kretanja atmosfere dodatno pokretala površinu mora.

Zbog toga bi obale i nizije bile izložene ogromnim poplavama i razaranju. Precizna mapa onoga što bi se dogodilo zavisila bi od toga koliko brzo se Zemlja zaustavlja, gde se određena lokacija nalazi i kako bi se voda i atmosfera preraspodelile. Zato nije dovoljno samo reći da bi „svuda nastali cunamiji“ – stvarni scenario bio bi mnogo složeniji.

Na ekvatoru bi situacija bila najgora

Brzina Zemljine rotacije nije ista na svim delovima planete. Na ekvatoru je najveća i iznosi približno 1.670 kilometara na sat. Kako se ide ka polovima, površinska brzina opada, a na samim polovima praktično je jednaka nuli.

Zbog toga bi početni efekat naglog zaustavljanja bio različit u zavisnosti od lokacije. Ali to ne znači da bi polovi ostali pošteđeni posledica. Zaustavljanje rotacije bilo bi globalni događaj koji bi poremetio atmosferu, okeane i čitav sistem Zemlje.

A šta ako bi se Zemlja zaustavljala veoma sporo?

Kada bi se rotacija usporavala tokom veoma dugog vremenskog perioda, ne bi došlo do trenutnog „bacanja“ svega sa površine. Inercija bi imala mnogo manju ulogu, jer bi se brzina postepeno smanjivala.

Jedna polovina planete bila bi mnogo duže okrenuta ka Suncu, dok bi druga dugo ostajala u tami. Zemljina rotacija je jedan od razloga zbog kojih imamo smenu dana i noći, pa bi njeno nestajanje potpuno promenilo klimatske uslove i raspodelu temperature.

Istovremeno, promenila bi se i raspodela vode. Zemlja je blago spljoštena na polovima, između ostalog zbog rotacije, a promena rotacije uticala bi na ravnotežu vode na površini planete.

Novi NASA teleskop mogao bi da promeni ono što znamo o svemiru

Da li bi Zemlja zaista mogla da prestane da se okreće?

U teoriji možemo zamisliti takav scenario, ali u stvarnosti ne postoji poznat proces koji bi mogao naglo da zaustavi rotaciju cele planete.

Zemljina rotacija se, inače, zaista menja – ali u veoma maloj meri. Na nju utiču, između ostalog, kretanje atmosfere, okeana, promene raspodele mase unutar planete i gravitaciona interakcija sa drugim telima. NASA navodi da se dužina dana menja za veoma male iznose upravo zbog takvih procesa.

Viralne simulacije koje prikazuju „kraj Zemlje“ nakon prestanka rotacije zasnivaju se na stvarnim zakonima fizike, ali predstavljaju ekstremno hipotetičan scenario.

U stvarnosti, mnogo veća zanimljivost je to što Zemlja nikada nije savršeno konstantna: njena rotacija se neznatno ubrzava i usporava, a naučnici te promene mere do nivoa milisekundi.

Foto: Unsplash/Insaanu Studio