Zaštitari prirode ostali su zatečeni neobičnim kretanjem ptice Albatros, uz strah da bi uzrok mogli biti faktori iz životne sredine.
Naučnici na istraživačkom brodu kod centralne obale Kalifornije uočili su talasastog albatrosa, što je tek drugo zabeleženo viđenje ove ptice severno od Centralne Amerike. Ptica sa žutim kljunom i crnim očima nalik dugmadima, raspona krila do 2,4 metra, koja veći deo života provodi leteći iznad okeana, donela je sa sobom i zagonetku. Istraživači se pitaju kako i zašto je vrsta koja se razmnožava na Galapagoskim ostrvima, udaljenim oko 4.800 kilometara, dospela toliko daleko na sever.
Za naučnike, ovo je takozvana „lutalica“, ptica koja se kreće daleko van svog uobičajenog staništa. Uočena je 37 kilometara od obale kod rta Point Pijedras Blankas, otprilike na polovini puta između San Franciska i Los Anđelesa.
Odrasla ptica „ne deluje kao da žuri da se vrati na jug“, kaže morska ornitološkinja Tami Rasel, koja je bila na brodu i navodi da je, izgleda, ista ptica primećena još u oktobru kod severne obale Kalifornije.
Naučnici su i dalje u šoku
„Ne mogu ni da verujem šta sam videla“, napisala je Rasel na Fejsbuku. „Još sam u šoku.“
Rasel, spoljna saradnica Instituta Faralon i postdoktorska istraživačica na Institutu za okeanografiju Skrips pri Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, kaže da je gotovo nemoguće utvrditi zašto se ptica našla tako daleko od svog doma, prenosi Euronews.
Moguće je da ju je oluja oterala na sever. Neke ptice, kaže, imaju pustolovni duh i jednostavno odlete dalje od drugih. „Verovatno se nije gnezdila prošle sezone, jer odrasle ptice polažu jaja u proleće, a ptići napuštaju gnezda do januara“, navodi Rasel u mejlu. „Možda je tokom svoje ‘slobodne godine’ krenula u lutanje i uskoro će se vratiti na Galapagos kako bi se ponovo ujedinila sa svojim partnerom pred sledeću sezonu?“
„Ko zna koliko će se zadržati ili da li će se ikada vratiti? Ali upravo zato su ovakva opažanja toliko posebna.“
Da li su klimatske promene krive za lutanje albatrosa?
Maršal Ilif, vođa projekta eBird u Ornitološkoj laboratoriji Univerziteta Kornel, kaže da morske ptice poput albatrosa mogu prelaziti ogromne razdaljine u potrazi za hranom.
„Pojedinačni primerci se povremeno pojavljuju daleko od doma, čak i na pogrešnoj hemisferi ili, u izuzetnim slučajevima, u pogrešnom okeanu“, navodi Ilif u mejlu. „Nestašica hrane može naterati pticu na lutanje, ali isto tako je moguće da je reč o slučajnom izuzetku. Za sada nema dokaza da je ovo išta više od puke slučajnosti.“
Međunarodna unija za zaštitu prirode ovu pticu, najveću na Galapagosu, svrstava u kategoriju kritično ugroženih. Prema Američkom udruženju za zaštitu ptica, njen areal je ograničen na tropske oblasti. Gnezdi se na poljima lave, među razbacanim stenama i oskudnom vegetacijom. Životni vek ovih ptica može dostići i 45 godina, a hrane se uglavnom ribom, lignjama i rakovima.
Rasel napominje da bi pojava više jedinki u Kaliforniji mogla ukazivati na to da ih ka severu guraju ekološki faktori.
Što se tiče usamljenog albatrosa, „ako je ovo znak da se ova vrsta pomera ka severu, sada imamo početne podatke o trenutku kada smo prvi put zabeležili takvu pojavu“, dodaje Rasel.
Foto: Unsplash/Nareeta Martin
