Nova istraživanja pokazuju da se reciklaža plastike u Evropi drastično razlikuje, pri čemu Belgija reciklira 79,7% ambalažnog otpada, dok Rumunija uspeva da reciklira samo 37,3%.
Belgija je 2023. reciklirala skoro 80% svog ambalažnog otpada, nadmašivši ciljeve Evropske unije za 2030. za gotovo deceniju. U međuvremenu, nekoliko članica značajno zaostaje, pri čemu Rumunija reciklira manje od 40% otpada.
Evropska unija je 2023. proizvela 79,7 miliona tona ambalažnog otpada, prema novim podacima Eurostata. To je ekvivalentno 177,8 kilograma po osobi u EU. Za perspektivu, to je otprilike težina dvojice odraslih muškaraca u ambalažnom otpadu po osobi svake godine. Dobra vest? EU je smanjila ambalažni otpad po glavi stanovnika za 8,7 kilograma u odnosu na 2022. Međutim, ako pogledamo unazad do 2013, Evropljani sada generišu 21,2 kilograma više ambalažnog otpada po osobi nego pre deceniju.
Ambalažni otpad uključuje bilo koji materijal koji se koristi za pakovanje, rukovanje, transport ili predstavljanje proizvoda – uključujući staklene boce, plastične posude, aluminijumske limenke, omote hrane, drvene palete i bure. Papir i karton čine 40,4% ukupnog ambalažnog otpada. Plastični otpad zauzima drugo mesto sa 19,8%, staklo 18,8%, drvo 15,8%, metal 4,9%, a ostali materijali 0,2%.
Sedam zemalja EU je ranije postiglo ciljeve reciklaže za 2030, dokazujući da je efikasna reciklaža plastike u Evropi moguća uz prave sisteme. Belgija je bila na vrhu liste sa 79,7% recikliranog otpada. Tajna uspeha? Sistem “plati koliko baciš” koji funkcioniše još od 1995.
Belgijski sistem naplaćuje domaćinstvima na osnovu količine mešatog ili preostalog otpada koji proizvedu. U regionu Flandrije, stanovnici plaćaju oko 23 centa po kilogramu otpada. Možda ne zvuči mnogo, ali suma brzo raste ako se ne reciklira. Evropska agencija za životnu sredinu ističe da Belgija takođe ima dobrovoljni sistem povraćaja ambalaže, uključujući staklene flaše i industrijske kontejnere.
Holandija je zauzela drugo mesto sa 75,8% recikliranog ambalažnog otpada, Italija 75,6%, Češka 74,8%, Slovenija 73,6%, Slovačka 71,9%, a Španija 70,5%. Ove zemlje pokazuju da je postizanje ambicioznih ekoloških ciljeva moguće i već se ostvaruje.
Međutim, jaz između najboljih i najslabijih performera ukazuje na izazove reciklaže plastike u Evropi. Rumunija je 2023. reciklirala samo 37,3% ambalažnog otpada, što je manje od polovine belgijskog procenta. Evropski parlament ističe da zemlje sa nižim bruto domaćim proizvodom tradicionalno imaju poteškoće u reciklaži. Razvijanje sistema upravljanja otpadom koji funkcionišu ekonomski i ekološki i dalje predstavlja izazov za ove države.
Priča o plastičnim kesama prati sličan obrazac. Direktiva EU o plastičnim kesama cilja na smanjenje korišćenja laganih plastičnih kesa na manje od 40 po osobi do 2025. Belgija je predvodila sa samo 4 plastične kese po osobi u 2023. Poljska je koristila 7, a Portugal 14. Latvija je 2023. zabeležila 209 plastičnih kesa po osobi. To je više od 50 puta u odnosu na Belgiju i pet puta više od cilja za 2025.
Ulog je mnogo veći od same gomile smeća. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, otpad predstavlja ozbiljnu pretnju za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Sagorevanje otpada umesto njegovog ponovnog korišćenja povećava zagađenje vazduha. Proširenje deponija rizikuje zagađenje vode i zemljišta.
EEA navodi da se poboljšanja u reciklaži plastike u Evropi dešavaju sporo, uz više recikliranja i manje odlaganja na deponije. Postizanje ciljeva Unije zahteva ogroman trud. Neprerađene proizvode potrebno je potpuno eliminisati sa tržišta, a otpad sakupljati odvojeno da bi se stvarno reciklirao, piše Happy Eco News.
Oko 90% otpada EU se obrađuje unutar same Unije, ali velike količine se i dalje izvoze, uglavnom radi reciklaže. To postavlja neprijatna pitanja o premeštanju zagađenja u siromašnije zemlje. Možemo se dobro osećati zbog naših kanti za reciklažu, ali ako naš otpad zagađuje zajednice drugde, problem nije rešen.
Uspeh Belgije dokazuje da finansijski podsticaji mogu unaprediti reciklažu plastike u Evropi. Kada ljudi direktno plaćaju za otpad koji stvaraju, traže načine da ga smanje. Ciljevi za 2030. nisu nemogući snovi – sedam zemalja ih je već postiglo 2023. Pitanje je da li će zaostale države imati političku volju i resurse da sustignu, ili će EU ostati podeljena između šampiona reciklaže i proizvođača otpada.
Ovi podaci su važni jer ambalažni otpad utiče na sve nas, a sistemi koje naši vladajući grade određuju da li će materijali biti ponovo korišćeni ili odloženi.
Foto: Unsplash/Jas Min
