Naučnici su saopštili da ova godina ima potencijal da postane najtoplija do sada zabeležena, jer su globalne površinske temperature vazduha premašile prag od 1,5°C svakog od prethodnih dvanaest meseci. Temperature mora bile su najviše za petnaest meseci zaredom. Jun je bio trinaesti uzastopni mesec koji je postavio rekord kao najtopliji, uprkos ranoj pojavi La Niña fenomena koji dovodi do hlađenja i koji nasleđuje El Niño efekat zagrevanja, piše Financial Times.
Prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, jun je imao površinsku temperaturu vazduha od 16,66°C, što je za 0,14°C više u odnosu na prethodni rekord iz juna prošle godine. Ovo pokazuje da, iako postoje signali hlađenja, globalno zagrevanje i dalje postavlja nove temperature rekorda.
Klimatski stručnjaci su istakli da su svih šest meseci ove godine oborili temperaturne rekorde. Ako bi se trend hlađenja neočekivano pojačao u drugoj polovini godine, to bi moglo promeniti tok rekorda, ali je to malo verovatno. Proteklih dvanaest meseci globalna prosečna temperatura bila je za 1,64°C iznad predindustrijskog proseka, dok je svaki mesec bio najmanje 1,5°C topliji od tog proseka.
Zabeležene su i rekordne temperature površine mora, sa prosečnom temperaturom u junu od 20,85°C, što je najviši zabeleženi podatak za taj mesec. Od marta 2023. do kraja juna ove godine, postavljeni su novi dnevni temperaturni rekordi za mora, uz blago hlađenje krajem juna, što ukazuje na očekivanu promenu ka La Niña fenomenu. Ovo hlađenje može umanjiti temperature, ali globalni okeani ostaju znatno topliji nego što se to tradicionalno očekivalo.
Kopernikus je naglasio da su temperature bile iznad proseka u delovima jugoistočne Evrope, zapadnih SAD, Meksika, Brazila, severnog Sibira, Bliskog Istoka, severne Afrike i zapadne Antarktike. Nasuprot tome, Island i veći deo jugozapadne Evrope su zabeležili veću vlažnost, sa obilnim padavinama koje su prouzrokovale poplave u delovima Nemačke, Italije, Francuske i Švajcarske. Takođe, obim morskog leda na Antarktiku bio je za 12 procenata ispod proseka, što je drugi najniži obim zabeležen za jun.
Sa stalnim rekordima u toplini i očekivanom, ali ne i sigurnom promenom prema hlađenju, naučnici upozoravaju da dugoročni klimatski trendovi ukazuju na potrebu za ozbiljnim globalnim akcijama, kao što je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se izbeglo prekoračenje kritičnih temperatura koje bi mogle imati dugoročne posledice za planetu.
Foto: Ilustracija Canva
