Odrastajući u selu na severu Grenlanda, Jørgen Kristensen je svoje najbliže prijatelje imao među psima za vuču sanki svog očuha. Većina njegovih školskih drugova bili su tamnokosi Inuiti; on je bio drugačiji. Zbog svetle kose, nasledstva oca iz Danske kog nikada nije upoznao, bio je meta zadirkivanja u školi. Psi su bili ti koji su mu pružali utehu.

Prvi put je sa njima sam izašao na led da peca kada je imao devet godina. Tako je započela ljubav koja traje čitav život, ali i karijera petostrukog šampiona Grenlanda u vožnji psećih zaprega.

„Bio sam samo dete. Ali mnogo godina kasnije počeo sam da razmišljam zašto toliko volim pse“, kaže danas 62-godišnji Kristensen. „Psi su mi bili velika podrška. Podizali su me kad sam bio tužan.“

Više od hiljadu godina psi su vukli sanke preko Arktika, pomažući Inuitima u lovu na foke i ribolovu. Ali ove zime, u gradu Ilulissat, oko 300 kilometara severno od Arktičkog kruga, to više nije moguće. Umesto da klizi preko snega i leda, Kristensenove sanke poskakuju po zemlji i kamenju. Pokazujući ka brdima, kaže da se ne seća januara bez snega i bez leda u zalivu.

Porast temperature u Grenlandu utiče na ceo svet

Porast temperature u Ilulissatu topi permafrost, zgrade tonu, cevi pucaju, ali posledice se osećaju daleko van Grenlanda.

Obližnji glečer Sermeq Kujalleq jedan je od najbržih i najaktivnijih na planeti i u more šalje više ledenih bregova nego bilo koji drugi glečer van Antarktika, prema podacima UNESCO-a. Kako se klima zagreva, glečer se povlači i otkida ogromne komade leda brže nego ikada ranije, čime značajno doprinosi porastu nivoa mora, od Evrope do pacifičkih ostrva, navodi NASA.

Topljenje leda moglo bi da otkrije i do sada neiskorišćene rezerve kritičnih minerala. Mnogi Grenlanđani veruju da je upravo to razlog zašto je američki predsednik Donald Trump svojevremeno pokazivao interesovanje za ostrvo.

„Gubimo velike delove naše kulture“

Osamdesetih godina prošlog veka zimske temperature u Ilulissatu često su padale na minus 25 stepeni Celzijusa, kaže Kristensen. Danas ima mnogo dana iznad nule – ponekad i do 10 stepeni. Sada mora da nosi sneg kako bi psi imali šta da piju tokom puta, jer ga duž rute više nema, prenosi Euronews Green.

Grenlanđani su se oduvek prilagođavali – možda će jednog dana praviti sanke sa točkovima, ali gubitak leda duboko ih pogađa. „Ako izgubimo vožnju psećih zaprega, gubimo velike delove naše kulture. To me plaši“, kaže Kristensen, dok mu glas podrhtava.

Zimi su lovci nekada mogli da odu daleko preko zaleđenog mora. Ledene ploče bile su poput „velikih mostova“, povezivale su zajednice širom Arktika – u Kanadi, SAD i Rusiji.

„Kada bi led stigao, osećali smo se potpuno slobodno duž cele obale“, kaže on. Ovog januara – leda nije bilo. „Voziti sanke po ledu je kao biti bez granica, kao na najdužem i najširem autoputu na svetu. Nemati to je ogroman gubitak.“

Nestanak leda donosi i nove opasnosti

Zbog nedovoljno čvrstog leda, vlada Grenlanda je pre nekoliko godina morala finansijski da pomogne porodicama na krajnjem severu ostrva.

Toplije vreme čini život opasnijim i za ribare koji su sanke zamenili čamcima. Kada pada sneg, vazduh ostaje zarobljen između pahulja i led je beo i vidljiv. Ali kada se kiša zaledi, led izgleda poput stakla i poprima boju mora.

Takav led može da potopi čamac ili izbaci ribara u vodu. Arktik se zagreva tri do četiri puta brže od globalnog proseka, upozoravaju stručnjaci.

Glečeri se povlače desetinama kilometara

Tokom života Karla Sandgreena, direktora Centra za ledeni fjord u Ilulissatu, glečer Sermeq Kujalleq povukao se oko 40 kilometara. Zagađenje dodatno ubrzava topljenje. Crni ugljenik iz brodskih motora i pepeo vulkanskih erupcija prekrivaju led tamnim slojem, smanjuju refleksiju sunčeve svetlosti i povećavaju apsorpciju toplote.

Kristensen pokušava turistima da objasni da su grenlandski glečeri podjednako važni kao i Amazonska prašuma u Brazilu.

Međunarodni klimatski samiti imaju svoju ulogu, ali jednako je važno učiti decu širom sveta o značaju leda i okeana.

„Ako ne počnemo od dece, ne možemo ništa da učinimo da pomognemo prirodi. Možemo je samo uništiti“, poručuje on.

Foto: Freepik/fred-2