Zabrana plastičnih vlažnih maramica u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj stupiće na snagu u proleće 2027. godine. Ovaj značajan zakon ima za cilj zaštitu vodotokova od zagađenja mikroplastikom i smanjenje skupih začepljenja kanalizacije koja domaćinstva opterećuju višim računima za vodu.
Više od 30,5 milijardi vlažnih maramica godišnje se plasira na tržište Ujedinjenog Kraljevstva, a preko 25 milijardi sadrži plastiku. Zabrana se odnosi na plastična vlakna koja mogu opstati u kanalizaciji, rekama i okeanima decenijama, za razliku od alternativa bez plastike koje se prirodno razgrađuju.
Vlažne maramice uzrokuju 94% svih začepljenja kanalizacije širom Velike Britanije. Vodovodne kompanije troše oko 200 miliona funti godišnje na uklanjanje začepljenja, a taj ogroman trošak prenosi se na domaćinstva kroz više račune za vodu. Samo kompanija Thames Water godišnje rešava oko 85.000 začepljenja. Tokom 2023. godine radnici su izvadili više od 5.000 vlažnih maramica sa dela Temze dugog 116 metara.
Plaže se suočavaju sa rastućim zagađenjem. U proseku se na svakih 100 metara britanske obale pronađe 20 odbačenih vlažnih maramica. Kada dospeju u reke i okeane, maramice se razlažu na mikroplastiku koja se akumulira u ribama i morskim organizmima, a zatim ulazi u lanac ishrane ljudi. Zabrana cilja upravo ovaj problem u njegovom izvoru.
Zabrana se odnosi na sve vlažne maramice koje sadrže plastiku, definisanu kao bilo koji polimerni materijal. Medicinski izuzeci postoje za zdravstvene radnike. Ograničeni izuzeci važe i za poslovne isporuke između kompanija tamo gde alternative bez plastike još uvek ne postoje. Vlada je proširila definiciju plastike i na biološki zasnovane polimere poput PHA i PLA, koji se ne razgrađuju dosledno u britanskim vodotokovima, piše Happy Eco News.
Trgovci i proizvođači imaju rok od 18 meseci da povuku plastične proizvode iz prodaje. Poštovanje zabrane nadziraće inspektori trgovinskih standarda kroz ciljane kontrole. Vels je predvodnik, sa zabranom koja stupa na snagu u decembru 2026. godine. Škotska i Severna Irska uvele su paralelne zakone u novembru 2025.
Zabrana u Velikoj Britaniji deo je rastućeg globalnog pokreta. Evropska unija zahteva označavanje maramica koje sadrže plastiku, ali nije uvela potpunu zabranu. Sjedinjene Američke Države nemaju nacionalnu zabranu, ali su usvojile WIPPES Act, koji zahteva oznaku „Ne bacati u WC šolju“. Sedam američkih saveznih država već je primenilo ovaj standard. Kanada i Australija razmatrale su zahteve za označavanje, ali još nisu uvele potpunu zabranu. Velika Britanija se ovim potezom pozicionira ispred većine zemalja.
Proizvođači su već započeli prelazak na materijale bez plastike. Veliki trgovinski lanci poput Tesco, Aldi i Boots uklonili su plastične vlažne maramice sa polica. Tokom 2024. godine samo 12% proizvođača proizvodilo je u potpunosti maramice bez plastike, ali je taj procenat porastao kako su kompanije prepoznale zahteve potrošača i regulatora. Danas se alternative izrađuju od bambusa, pamuka, viskoze i celuloze. Prelazni period daje manjim proizvođačima vreme da uvedu nove materijale bez ometanja poslovanja.
Porodice već sada mogu preći na varijante bez plastike. One pružaju podjednako dobre performanse i razgrađuju se znatno brže od plastičnih verzija. Ipak, potrošači moraju imati na umu jednu ključnu činjenicu: u WC šolju smeju da se bacaju samo ljudski otpad i toalet papir. Čak i maramice bez plastike mogu izazvati začepljenja ako se ispiraju. Sve vlažne maramice treba odlagati u kantu za otpad.
Zabrana donosi i značajne uštede. Manji broj začepljenja znači niže troškove za vodovodne kompanije. Scottish Water je kroz kampanje podizanja svesti već smanjio troškove začepljenja za 5%. Ako bi se takvo smanjenje primenilo u Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Severnoj Irskoj, to bi moglo doneti uštede od više desetina miliona funti godišnje, uz manji pritisak na račune domaćinstava.
Javna rasprava pokazala je ogromnu podršku – prema vladinoj anketi, 95% ispitanika podržalo je zabranu. Ekološke organizacije, stručnjaci za vodoprivredu i aktivisti podržali su mere. Ipak, 70% proizvođača se u početku protivilo zabrani, navodeći zabrinutost zbog prihoda. Danas većina velikih proizvođača podržava regulativu jer se tržišna potražnja pomerila ka održivim rešenjima.
Organizacija Marine Conservation Society više od decenije se zalagala za ovu promenu. Poslanica Fleur Anderson pokrenula je parlamentarne inicijative još u novembru 2021. godine, čime je podstaknuta dinamika promena. Volonteri programa Beachwatch prikupljali su podatke o zagađenju vlažnim maramicama, obezbeđujući naučnicima dokaze potrebne za zakonodavne mere.
Ova zabrana pokazuje da dugotrajan pritisak aktivista, naučnika i građana može dovesti do promene javnih politika. Takođe pokazuje da se poslovni sektor može prilagoditi ekološkim regulativama kada su rokovi i podrška jasno definisani. Dok druge zemlje prate primenu britanskog modela, zabrana plastičnih vlažnih maramica mogla bi da inspiriše slične mere širom sveta.
Foto: Freepik/adamr
