U poslednje vreme, obalske zajednice širom sveta prijavljuju više viđenja ajkula nego ikada ranije, što izaziva zabrinutost, ali i brojna pitanja. Šta zapravo privlači ove vrhunske predatore bliže obali?
Naučnici ukazuju na kombinaciju faktora: rast temperature okeana, promene morskih struja, opadanje ribljih populacija i uništavanje staništa usled ljudskih aktivnosti. Kako ajkule prate svoj plen u pliće vode, stručnjaci upozoravaju da je ovo možda manje pitanje opasnosti za kupače, a više znak promena u okeanskim ekosistemima. Da li svedočimo prilagođavanju ili upozorenju na dublju morsku misteriju?
Zašto ajkule dolaze bliže obali?
Ajkule se širom sveta sve češće viđaju blizu obale, i to ne zbog jednog razloga. Promene u okeanskim uslovima, obrascima kretanja plena, pa čak i čulni okidači, igraju ulogu u njihovom približavanju obalama.
Iako ne postoji direktan dokaz koji povezuje klimatske promene sa porastom susreta sa ajkulama, toplije vode mogu imati uticaj. Morski biolog Džejms Sulikovski rekao je za ABC News da rast temperature može uticati na ponašanje ajkula i približiti ih ljudima.
Morske struje i kretanje ajkula
Promene u okeanskim strujama, poput Golfske struje, mogu potisnuti sitnu ribu, a sa njom i ajkule koje je love – bliže obali. To je doprinelo povećanoj aktivnosti ajkula duž istočne obale SAD-a, naročito 2022. godine.
Pomicanje morskog sveta
Mnoge morske vrste zavise od određenih temperaturnih opsega. Kako se temperature okeana menjaju, ove životinje se sele u pogodnija staništa, menjajući morske ekosisteme ispod površine. Stručnjaci kažu da ajkule preferiraju hladnije vode, što može objasniti zašto se svake godine sve ranije pomeraju ka severu. Studija objavljena u časopisu Scientific Reports pokazuje da se mlade velike bele ajkule sve češće viđaju kod zaliva Monterej, kao odgovor na zagrevanje Pacifika.
Slučajni napadi
Zagrevanje okeana menja i ponašanje plena, terajući ajkule da ga jure bliže obali. Mlade ajkule, iako samostalne, često greše, pa su mnogi ujedi slučajni, a ne namerni. Radoznale ajkule, naročito mlađe, mogu napraviti „probni ugriz“ kako bi identifikovale nepoznat objekat, a kada shvate da ljudi nisu hrana, obično otplivaju, objašnjava Sulikovski.
Prirodna aktivnost divljeg sveta
Gavin Nejlor, direktor Programa za istraživanje ajkula na Floridi, rekao je za ABC News da su nedavna viđenja ajkula kod Long Ajlenda „ništa neobično“, jer južna obala prirodno obiluje morskim životom.
Profesor istorije morskih nauka Sem Muka navodi da su Njujork i Nju Džerzi do pre 20 godina odlagali otpad i do 328 kilometara od obale. Smatra da se ajkule možda ne pomeraju zbog klimatskih promena, već se vraćaju starim staništima.
Zaštita prirode vraća ajkule
Još jedan razlog za češća viđenja ajkula može biti uspešna zaštita. Morski biolog Majk Hajthaus kaže da poboljšano upravljanje ribarstvom u SAD-u daje rezultate, omogućavajući oporavak populacija ajkula i vrsta kojima se hrane. Ajkule mogu pomešati ruke i stopala sa ribom u zoni talasa, gde pesak i voda smanjuju vidljivost. Nejlor navodi da se više od 60% ujeda dešava u mutnoj vodi.
„One nisu bezumne mašine za ubijanje“, objašnjava Muka. Ajkule su i dalje veoma misteriozne, jer je njihovo obeležavanje i praćenje radi proučavanja razmnožavanja i ponašanja izuzetno izazovno. Ujedi ajkula obično počinju početkom juna, kada više ljudi posećuje plaže. Prema Međunarodnoj bazi podataka o napadima ajkula, svake godine se često zabeleže dva ili tri ujeda u kratkom periodu.
„Što je više ljudi na plaži, to je više ljudi u vodi, a samim tim raste i mogućnost susreta“, objašnjava Sulikovski.
Poštovanje okeana
Surfer Tarner Honig (32) iz Menhetna kaže da surferi znaju da dele okean sa ajkulama. „Prihvataš da su tu. Ulaziš na njihovu teritoriju, i to nosi rizik.“ Obalska izgradnja, zagađenje i ljudske aktivnosti uništavaju ključna staništa poput koralnih grebena. Kako ta područja nestaju, ajkule su primorane da traže hranu bliže obali.
Ajkule mogu loviti u vodi dubokoj svega jedan metar, što im omogućava da se kreću iznenađujuće blizu obale. Ajkule su najaktivnije u sumrak, zoru i noću. Tada se češće približavaju obali radi ishrane, pa je preporučljivo biti oprezan. Uprkos reputaciji, šansa da vas ajkula napadne i usmrti izuzetno je mala, oko jedan prema 3,75 miliona. Susreti retko završavaju ozbiljnim povredama.
Naučnici naglašavaju da ajkule ne treba da se plašimo, one su ključne za zdrave okeane. Godišnje oko šest ljudi strada u susretima sa ajkulama, znatno manje nego od udara groma. Razumevanje zašto se ajkule približavaju obali pomaže nam da ih bolje shvatimo i da se bezbedno ponašamo. Kao vrhunski predatori, one održavaju ravnotežu okeana.
Zašto su ajkule važne
„Ajkule su neophodne za zdrav okean, da ga čiste, regulišu i održavaju ekosisteme“, kaže Sulikovski. „A mi kao ljudi uživamo u tom zdravom okruženju.“
Izvori: ABC News, The Environmental Literacy Council, Daily Express
Foto: Freepik
