Eng

Da li je moguća uspešna zelena i digitalna tranzicija bez kritičnih sirovina?

Vreme čitanja: 2 min

Ubrzani razvoj različitih grana proizvodnje, kao i tehnološki napredak, zahtevaju stabilno snabdevanje mineralnim sirovinama. Specifične sirovine su posebno tražene u proizvodnji i razvoju novih proizvoda, a ograničeno snabdevanje ili prekidi isporuke mogu da ozbiljno ugroze proizvodnju i dalji razvoj, smanje broj radnih mesta i oslabe nacionalnu ekonomiju. Zbog toga je zadovoljavajuće i pravovremeno snabdevanje ključnim sirovinama neophodan preduslov za regularno funkcionisanje savremenih ekonomskih tokova, a time i važan element strateškog planiranja svake države.

Nedovoljna dostupnost određene sirovine na tržištu može da bude posledica nedostatka domaće proizvodnje i smanjenja uvoza sa stranih tržišta, ali i prekida snabdevanja usled ekonomskih, prirodnih i geopolitičkih faktora. Sirovine koje su neophodne za proizvodnju, ali nedostupne na domaćem tržištu, koje su često podložne promenama u dostupnosti i ceni, i koje nose povećani rizik u snabdevanju, smatraju se kritičnim sirovinama. Često se u ovoj problematici izmenično koriste izrazi “kritične sirovine” i “kritične mineralne sirovine”, s obzirom na to da mineralne sirovine čine najveći deo kritičnih sirovina.

Evropska unija je postala svesna činjenice da će u budućnosti morati da pronađe rešenja za pitanja nabave, prerade i recikliranja kritičnih sirovina u Evropi, te osiguravanja lanaca nabavke ako želi da ostvari ambiciozne klimatske i digitalne ciljeve. Litijum, kobalt i nikl upotrebljavaju se za proizvodnju baterija, galijum u solarnim pločama, sirovi bor u tehnologijama za iskorištavanje energije vetra, titanijum i volfram u svemirskom i odbrambenom sektoru. Ovo su samo neki od materijala bez kojih nema ni zelene ni digitalne tranzicije.

Evropskim aktom o kritičnim sirovinama, koji je nedavno usvojio Evropski parlament,  postavlja se zakonska osnova za sigurnu i održivu nabavku kritičnim sirovinama za evropsku industriju i pokušava da se smanji zavisnost EU-a o uvozu od dobavljača iz jedne zemlje. Ovaj zakon ima posebnu važnost za Evropsku uniju, ali i za ekonomsku i političku budućnost Srbije: naime, pod “kritičnim sirovinama” smatraju se pre svega retki metali koji su neophodni za različite savremene zelene tehnologije, među koje spada i litijum, trenutno nezamenljivi činilac u proizvodnji baterija za električne automobile, solarne elektrane i gotovo sve prenosne uređaje koje svakodnevno koristimo. 

Kako je istakla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, jedan od predloga jeste i da se kreira klub za kritične sirovine sa zemljama istomišljenicama da bi znali da postoji pouzdanost u dobijanju pristupa kritičnim sirovinama, a na način koji poštuje standarde zaštite životne sredine i standarde radnika. 

Ovim Aktom, predviđeno je da EU podrži prihvaćanje i uvođenje revolucionarnih tehnologija u području kritičnih sirovina. Evropska unija je najavila i će da nastavi da razvija strateška partnerstva i zajedno sa pouzdanim partnerskim zemljama da podržava njihov vlastiti održivi razvoj stvaranjem lanca vrednosti u tim zemljama, pri čemu će podržavati sigurne, otporne, dostupne i dovoljno diversificirane lance vrednosti za EU.

Akt o kritičnim sirovinama označava još jedan korak na putu EU ka novom pravcu za reindustrijalizaciju i agendu kompetitivnosti, nakon godine koju su obeležile visoke cene energenata, ometanja u lancima distribucije, i implementacija američkog Akta o smanjenju inflacije (IRA).

Evropska komisija je saopštila i da će postaviti niz jasnih, ali dobrovoljnih ciljeva koje EU mora da ostvari do 2030. godine. Jedna desetina strateški važnih sirovima moraće da bude rudarena u okviru granica EU, a trenutno je taj procenat samo tri odsto. U srcu dokumenta je stvaranje strateških projekata koji bi imali lakše finansiranje i jednostavniji proces dobijanja dozvola, a Komisija procenjuje da je za rast sektora sirovina neophodno do 20 milijardi evra investicija.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top