U 2023. godini, obnovljivi izvori energije činili su 45,3% bruto potrošnje električne energije u Evropskoj uniji (EU), što predstavlja značajan porast od 4,1 procenat u odnosu na 2022. godinu, objavio je Eurostat.
Podaci pokazuju da je više od 75% električne energije potrošene u 2023. godini proizvedeno iz obnovljivih izvora u Austriji (87,8%, uglavnom hidroenergija), Švedskoj (87,5%, uglavnom hidroenergija i vetar) i Danskoj (79,4%, uglavnom vetar). Udeo iznad 50% zabeležen je i u Portugalu (63,0%), Hrvatskoj (58,8%), Španiji (56,9%), Letoniji (54,3%) i Finskoj (52,4%).
Ovo je najveći godišnji rast udela obnovljive energije u bruto potrošnji električne energije od 2004. godine, kada je započeto praćenje ovih podataka. Prethodni značajni porasti zabeleženi su 2022. godine (3,5 procentnih poena) i 2020. godine (3,3 procentna poena).
Vetroturbine su doprinele sa 38,5% ukupne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, dok su hidroelektrane činile 28,2%. Zajedno, ovi izvori predstavljaju više od dve trećine ukupne proizvodnje obnovljive energije u EU. Solarna energija je takođe zabeležila značajan rast, doprinoseći sa 20,5% u ukupnoj proizvodnji, dok su čvrsta biogoriva i drugi obnovljivi izvori činili 6,2% i 6,6%, respektivno.
Ekspanzija solarne energije
Solarna energija se ističe kao najbrže rastući izvor obnovljive energije u EU. Od skromnih 7,4 teravat-sati (TWh) u 2008. godini, što je predstavljalo samo 1% ukupne proizvodnje, solarna energija je skočila na impresivnih 252,1 TWh u 2023. godini. Ovaj rast ukazuje na uspešnu implementaciju politika i investicija usmerenih ka povećanju kapaciteta solarnih panela širom kontinenta.
Faktori koji doprinose rastu obnovljivih izvora
Više faktora je doprinelo ovom impresivnom rastu obnovljivih izvora energije u EU. Evropski zeleni dogovor, usvojen 2019. godine, postavio je ambiciozne ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% do kraja decenije i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.
