Konferencija OIE SRBIJA 2024 i ove godine pokrenula važna pitanja i donela niz ekskluziva

Više od 500 učesnika, 45 internacionalnih govornika 14 različitih nacionalnosti, 8 panel diskusija – tako bi u brojkama izgledala konferencija OIE SRBIJA 2024 koja je 23. i 24. septembra u Vrdniku okupila poslovnu zajednicu Srbije, regiona i Evrope.

Konferencija koju je tradicionalno, četvrti put, organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, i sada je dokazala da je mesto gde nastaju ekskluzive – na izdvojenom događaju potpisan je ugovor o finansiranju i otkupu električne energije za VE Čibuk 2, a saznali smo i da je VE Pupin povezan na prenosni sistem. 

Konferencija je dokazala i da okuplja paneliste koji imaju odgovore na aktuelna pitanja, pa su učesnici čuli detaljno objašnjenje po čemu će se druge aukcije, planirane za novembar, razlikovati od prošlogodišnjih.

Zahvaljujući panelistima iz regiona saznali smo i da gradnja prve vetroelektrane u vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore, Gvozd, počinje u oktobru, da bi dalekovod Pljevlja-Lastva trebalo da bude završen do juna sledeće godine, kao i sa kakvim se izazovima Slovenija suočavala u razvoju OIE projekata.

Neophodna ulaganja u prenosne sisteme

Učesnici panela „Izazovi integracije OIE u elektroenergetski sistem – Srbija i region“ poručili su da je za izbegavanje energetskog kolapsa neophodna regionalna saradnja i ulaganje u prenosne sisteme. Saznali smo i da su investitori dostavili EMS-u bankarske garancije za gradnju 28 postrojenja snage 4 GW, a generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković najavio je da će do kraja 2026. godine 80% hidroelektrana biti obnovljeno. 

– Vidimo 2030. kao godinu u kojoj će se EPS u značajnoj meri dekarbonizovati i povećati udeo obnovljivih izvora – poručio je Živković na konferenciji OIE SRBIJA 2024.

Učesnici panela bili su i Ivan Asanović, izvršni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema, Eleni Karpantidou, članica upravnog odbora ENTSO-E, Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije. Panel je moderirala Danijela Isailović, menadžerka OIE Srbija, a posetiocima se obratio i Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Kako će izgledati druge aukcije

Rade Mrdak, posebni savetnik ministarke u Ministarstvu rudarstva i energetike, najavio je druge aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije. Prema njegovim rečima, cene će biti značajno niže nego na prethodnim aukcijama, ali dovoljne za privlačenje investitora. Najavio je i uvođenje novog kriterijuma koji podrazumeva da se osim ponuđene cene, vrednuje i deo kapaciteta koji je investitor namenio za snabdevanje krajnjih kupaca. Taj kapacitet može da se ponudi garantovanom snabdevaču, EPS-u, ili nekom krajnjem kupcu putem PPA ugovora, korporativnog ugovora o otkupu električne energije.

– Ovim kriterijumom Ministarstvo želi da nagradi investitore koji su spremni da pomognu krajnjim kupcima – naglasio je Mrdak i dodao da kriterijum neće biti eliminacioni, već evalucioni, i da će čak i investitori koji ne obezbede ugovor sa krajnjim kupcima, moći da pobede na aukcijama.

Panel “Aukcije u Srbiji: Izazovi realizacije projekata pobednika aukcija? Da li smo spremni za druge aukcije? A šta ako nećemo ili ne možemo na aukcije?” moderirao je Miloš Laković, partner u Schoenherr, dok su učesnici bili i Ivan Bulatović, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore, Kai Rintala, generalni direktor Taaleri Energia i Frančesko Korbo, pomoćnik direktora i regionalni šef energetike EBRD.

Izazovi gradnje vetroelektrana

Na panel diskusiji „Perspektive razvoja izgradnje i finansiranja vetroelektrana“ čuli smo da je Evropa u prvoj polovini ove godine dobila novih 6.4 GW kapaciteta vetra. Srbija je veoma zanimljiva za investitore vetroparkova, otkrili su panelisti i to zbog kombinacije nekoliko uslova, među kojima je i relativno predvidivo okruženje.

Marko Lipošćak, generalni direktor Enlight EU, istakao je da u svim fazama gradnje vetroparkova postoje izazovi, ali izdvaja razvoj kao fazu sa najviše rizika.

– Potrebno je vreme da se razvije projekat, važno je da su pravila jasno postavljena, a proces efikasan – naglasio je Lipoššćak i dodao da novo vreme donosi i nove izazove poput investiranja u baterijske sisteme.

Na panelu su učestvovali i Christophe Billot, direktor prodaje za Mediteran Nordex Grupe, Andries Teerlynck, direktor prodaje, HR, IT i PR u kompaniji Elicio, Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija, dok je moderatorka panela bila direktorka zagovaranja i komunikacija WindEurope Viktorija Kerelska.

Na distributivni sistem je priključeno 130 MW solara

Kad je reč o solarnim elektranama, saznali smo da je na distributivni sistem Srbije ukupno priključeno 130 MW solara. Solarni bilans će se popraviti na proleće sledeće godine, kada se, prema najavama, očekuje još 150 MW solara na mreži.

Da ima načina za dodatni rast, poručila je na panelu „Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana“ Dunja Grujić, direktorka Sektora za podršku tržištu Elektrodistribucije Srbije.

– Među stambenim zajednicama imamo samo tri prozjumera, instalisane snage 70 KW, a ima preko 50.000 stambenih zajednica u Srbiji, to je veliki potencijal koji se ne koristi. Izmenama Zakona o energetici predviđene su energetske zajednice građana koje pružaju mogućnost građanima da se udruže i zajedno izgrade solarnu elektranu – istakla je Grujić.

Na panelu su učestvovali i Džonatan Bonadio, viši savetnik za politiku u SolarPower Europe, Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, Miloš Kostić, generalni direktor MT KOMEX, menadžer za odnose sa ključnim kupcima za Jugoistočnu Evropu kompanije Sungrow Janis Rumeliotis, a moderator je bio dr Radivoje Petrikić, partner u CMS Beograd.

Deficit radnika u energetici

Učesnici panela „Obrazovanje kao ključni faktor energetske tranzicije“ istakli su da je nedostatak kadra jedna od ključnih tema energetske tranzicije, jer vreme OIE projekata tek dolazi.

Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Odeljenja za energetiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, napomenuo je da Srbija ima 10-11 GW potencijala vetra, od čega će, ne sumnja, 70% biti na mreži jednog dana. On je podsetio da najbolji srednjoškolci upisuju tehničke fakultete u Srbiji, i da nije problem u kvalitetu stručnog kadra, nego u nedostatku.

– Vrednost rada u oblasti IT sektora i energetike nije izjednačena, i dok se to ne desi, imaćemo deficit radnika – upozorio je profesor.

Moderator ovog panela bio je dr Nenad Jovanović, viši konsultant za energetsko modeliranje u Mott MacDonald, dok su učesnici bili i prof. dr Ranko Goić, profesor mašinstva i brodoarhitekture na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Splitu i vlasnik kompanije Fractal, doc. dr Nenad Fric, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Kakve projekte banke traže

Kako banke odlučuju koje OIE projekte će finansirati, otkrili su nam direktori vodećih banaka u Srbiji koji su primetili da, uprkos stalnim poboljšanjima, nivo investicija nije na nivou zapadnih zemalja. Istakli su značaj aukcija za razvoj OIE projekata, ali i poručili da treba razvijati druge vidove finansiranja, poput PPA ugovora.

– Mađarska, koja je relativno uporediva sa nama, došla je do 5,6 GW OIE kapaciteta, a samo prošle godine izgrađeno je 1,6 GW, mahom solara. Mi smo trenutno na 730 MW, a cilj nam je 4 GW – poručio je Nikola Stamenković, član Izvršnog odbora Erste banke.

Osim njega, na panelu „Izazovi finansiranja i osiguranja OIE projekata“ učestvovali su Markus von Haniel, suosnivač i partner Alcazar Energy, Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija, Stefan Jevremović, direktor Sektora posebnih rešenja ACB i Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Ko vozi električne automobile

O aktuelnim temama razgovaralo se i na panelu „E-mobility i održivi razvoj u saobraćaju: Održivi razvoj kao bazični princip rada odgovorne industrije“. Generalna direktorka Delta Auto Grupe Aleksandra Đurđević otkrila je da je u Srbiji udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji 1,5%, dok je u Evropi 13%.

– Trend je da drugi automobil u domaćinstvu bude električni. On je zabavan, startan, zanimljiv za vožnju – istakla je Đurđević.

Prvi preduslov za razvoj električnih automobila je infrastruktura, složili su se panelisti, dodajući i značaj državnih subvencija.

Moderatorka panela bila je Tamara Bulok, direktorka za korporativne poslove za Evropu i Ameriku Tetra Paka, dok su učestvovali i Nikolas Markije, regionalni direktor za Zapadni Balkan IFC, Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija i Siniša Janjušević, generalni direktor za Srbiju Interenergo.

Tržište električne energije

Tradicionalno, završni panel konferencije OIE SRBIJA 2024 bio je „Tržište električne energije 4.0“. Uprkos činjenici da je većina panelista poručila da treba razvijati PPA ugovore, direktor Sektora za tržište električne energije CWP Europe, Marko Janković, istakao je da njihov razvoj sprečava nekoliko faktora.

– Postoje jaki regulatorni podsticaji za obnovljive izvore, a oni ne idu na ruku PPA ugovorima, jer će svi čekati državu. Takođe, ako je cena električne energije niska i socijalno regulisana, ne možemo pričati o PPA ugovorima – zaključio je Janković.

Pored njega, na panelu su učestvovali Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX, Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima kod trgovine električnom energijom EPS, Ante Tojčić, generalni direktor Fractal i Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja KOER.

Partneri konferencije OIE SRBIJA 2024

Generalni institucionalni partner konferencije OIE SRBIJA 2024 bio je EPS, dok su institucionalnu podršku pružali Ministarstvo rudarstva i energetike, SolarPower Europe, WindEurope, Energetska zajednica, SEEPEX.

Sponzori konferencije su Enlight, MTG, Elnos, Elektrozapad, Elicio, New Energy Solutions, ACB, WPP, Fractal, Erste Bank, Comel, Prangl, Interenergo, Nordex Acciona, CMS Beograd, BDK Advokati, Evropska investiciona banka, Siemens, Sungrow, Unicredit, NLB Komercijalna banka, Koer, ProCredit banka.

Medijski pokrovitelji konferencije su eKapija, Nedeljnik, Energetski portal, E2, Održi me, dok su prijatelji konferencije Tetra Pak, IFC, GP Renewables.

Zvanično vozilo konferencije OIE SRBIJA 2024 je BMW.

Photo: OIE Srbija

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top
Search