Eng

OIE: EU snažno podržava energetsku tranziciju u Srbiji i to ne samo kroz javni narativ, već i kroz praktičnu i finansijsku podršku

Vreme čitanja: 4 min

Bez obzira što Srbija nije član EU, uloga EU je veoma važna za razvoj sektora obnovljivih izvora energije, objašnjava za naš portal Danijela Isailović, Menadžerka OIE Srbija. Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije je poslovna asocijacija osnovana 24. februara 2021. godine, sa ciljem da unapredi poslovni ambijent u oblasti  obnovljivih izvora energije i da, u službi očuvanja životne sredine, podstiče proizvodnju i upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora. Udruženje je nastalo uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je opredelila sredstva za njegovo osnivanje i razvoj. EBRD je jedan od vodećih investitora u zelenu ekonomiju u Srbiji i posvećen je jačanju dijaloga privatnog i javnog sektora.

Kakvo je stanje u sektoru obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu tj. u Srbiji?

Stanje u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji i na čitavom Zapadnom Balkanu je u permanentnom progresu sa povremenim zastojima. Konkretno, posle mnogo godina pokušaja osporavanja važnosti i korisnosti obnovljivih izvora energije u Srbiji je 2015. godine nakon stupanja na snagu modernog Zakona o energetici započela epoha koja je omogućila izgradnju prvih velikih vetroparkova i solarnih elektrana koji su se gradili do 2019. godine. Zatim se dogodila stagnacija uprkos usvajanju prvog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije početkom 2021. godine. Održavanjem aukcija u drugoj polovini 2023. godine ponovo se pokrenuo investicioni ciklus, te ćemo uskoro imati nova gradilišta uglavnom na teritoriji Južnobatskog upravnog okruga za vetroelektrane i širom Srbije za solarne elektrane. Slična ciklična investiciona ponavljanja, ali i zastoje imaju i zemlje okruženja. Razlozi su uglavnom isti: nedostatak ili nedovršen regulatorni okvir, izostanak političke volje ili nedostatak konsenzusa medju državnim činiocima, nedoslednost investitora i nedovoljno jak privatni sektor da izgura realizaciju projekata. Kao Udruženje mi smo ponosni što smo, uz naravno ključnu ulogu EBRD, doprineli uspostavljanju pozitivne pravne regulative  i održavanju prvih, veoma uspešnih aukcija, kao i što naši članovi uskoro kreću u izgradnju novih elektrana. Sve u svemu, možemo reći da je stanje u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji trenutno vrlo dobro, čak možda i bolje nego u većini država regiona.

Kako povećati investicije u sektor obnovljivih izvora energije? Šta država može da uradi?

Mi smo država sa viškom ,,Investitora” i ,,Projekata” koji su se pojavili u poslednjih nekoliko godina. Takvi projekti pojavili su se u uslovima odsustva bilo kakvog filtera i obaveze plaćanja zauzeća mesta na mreži ili u planskom osnovu. Država je nedavno donela uredbu kojom od investitora traži bankarske garancije kojom praktično jemče svoju ozbiljnost da izgrade projekte. Nadamo se da će se uskoro dogoditi selekcija projekata i da će ozbiljni investitori moći da rade i grade. Osim tog zagušenja od 25 GW zahteva za priključenja koje država treba da reguliše, država bi mogla da pojača kadrovske kapacitete u institucijama.

Mali broj ljudi na izdavanju lokacijskih uslova i dozvola, mali broj inspektora je nadležan za izlazak na teren, kolege iz EMS i ODS su zagušene zahtevima za priključenje, Elektrodistribucija ima puno zahteva prozjumera na koje treba da odgovori, protivpožarci su preopterećeni poslom. To nije slučaj samo sa sektorom obnovljivih izvora energije, već generalno, tako da bez obzira što regulativa predviđa kratke rokove za izdavanje dozvola, u kompleksnim projektima kao što su elektrane vredne više od 100 miliona evra to traje duže, te je važno da u državi imamo kadrovske kapacitete koji mogu takve projekte da iznesu.

Postoji još prostora za unapređenje regulative i elektronskog procesa izdavanja dozvola. Planska dokumenta, Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i još neka važna akta se i dalje izdaju u papirnom formatu iako su dozvole elektronske. Digitalizacija pomenutih postupaka bi ubrzala procedure i povećala transparentnost. Ako su aukcije, kao jedan nov proces mogle da budu elektronske, profesionalne i transparentne, sigurno to mogu biti procesi izdavanja drugih akata koji se tiču zaštite životne sredine ili planskih osnova.

Kakva je uloga EU? Kako ona podržava energetsku tranziciju u Srbiji?

Bez obzira što Srbija nije član EU, uloga EU je veoma važna za razvoj sektora obnovljivih izvora energije. Naime, kao član Energetske zajednice Srbija dobija određene uslove i targete. Obično su ti targeti vezani za Direktive EU kojima Evropska komisija svojim članicama propisuje, a sve sa ciljem da do 2050. godine dostignemo karbonsku neutralnost. EU snažno podržava energetsku tranziciju u Srbiji i to ne samo kroz javni narativ, već i kroz praktičnu i finansijsku podršku. Od 2000. godine EU je Srbiji donirala oko milijardu evra bespovratnih sredstava, a značajan deo novca je otišao za potrebe diversifikacije izvora energije sa ciljem uvećanja upotrebe obnovljivih izvora energije, liberalizacije tržišta i poboljšanja energetske efikasnosti. Ako uzmemo za primer samo ovu godinu, EU je odobrila 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra). To su projekti u vlasništvu Elektroprivrede Srbije.

Takođe, EU značajno učestvuje u finansiranju izgradnje Transbalkanskog koridora koji je veoma važan za veću integraciju obnovljivih izvora energije. Naravno, poruke evropskih ambasadora i drugih zvaničnika da su obnovljivi izvori energije sadašnjost i budućnost energetike su vrlo važni kako bi šira javnost shvatila kako funkcioniše evropska i globalna energetska politika. Konačno, veoma su važne i evropske asocijacije WindEurope i SolarPower Europe čiji je OIE Srbija član. Ta evropska Udruženja snažno podržavaju energetsku tranziciju i čine sve što je moguće da industrija energije vetra, pa i solara, koliko god je to moguće budu: Made in Europe.

Zašto ste se odlučili da napravite posebnu Zelenu žensku mrežu, kao jedno od radnih tela unutar Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije?

Rodna ravnopravnost je jedan od 17 ciljeva održivog razvoja UN, baš kao i čista i dostupna energija. U Zelenoj ženskoj mreži mi smo spojili ta dva cilja, ali i puno žena koje se direktno ili posredno bave obnovljivim izvorima energije ili nekim drugim zelenim biznisom. Primarni cilj je da motivišemo mlade devojke i žene da se edukuju, a zatim i bave ovim poslom. Kroz priče uspešnih žena rušimo stereotipe o muškim fakultetima i zanimanjima rezervisanim za jači pol. Želimo da povećamo broj devojaka koje studiraju na tehničkim fakultetima, ali i da ohrabrimo pravnice, novinarke, filološkinje da potraže svoje mesto u sektoru obnovljivih izvora energije. To je jedan čudesan multidisciplinaran svet gde ima mesta za sve obrazovne profile.

U stalnoj smo kampanji, a reakcije su fantastične, te verujem u dugoročne rezultate, a to je uvećanje broja žena koje se bave obnovljivim izvorima energije, a naročito rast broja žena na rukovodećim funkcijama.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top