Šta ako bi zemlja, kompost, voda, pa čak i ostaci hrane mogli da postanu mali izvori električne energije? Japanski dizajner i inženjer Satoši Nakagava razvio je tehnologiju koja upravo to pokušava da postigne – proizvodnju malih količina električne energije iz svakodnevnih materijala.
Na prvi pogled, njegov eksperimentalni laboratorijski objekat „Ku-An“ izgleda kao staklenik na padini brda u Japanu. Noću, međutim, iz njega dopire svetlost čak 800 LED lampica. Njih napaja električna energija prikupljena iz oko 1.500 drvenih kutija napunjenih zemljom i kompostom.
Nakagava, osnivač dizajnerske kompanije Tripod Design, ovu tehnologiju naziva mikroprikupljanjem energije (Micropower Collection – MPC).
„Kako se broj stanovnika približava 10 milijardi, energetska pitanja biće jednako važna kao i pitanja hrane“, rekao je Nakagava za AFP. Njegova ideja je da ljudi, makar u maloj meri, mogu da proizvode sopstvenu električnu energiju koristeći materijale koji ih okružuju.
Kako zemlja može da proizvodi električnu energiju?
Nakagavin sistem zasniva se na principu sličnom onom koji je korišćen u prvoj električnoj bateriji, odnosno Voltinom stubu, koji je Alessandro Volta napravio 1799. godine.
U materijale koji sadrže vlagu ili jone postavljaju se elektrode, poput onih napravljenih od cinka i bakra. Hemijske reakcije između materijala omogućavaju stvaranje male, ali kontinuirane električne struje.
Tehnologija ne funkcioniše samo sa zemljom i kompostom. Nakagava eksperimentiše i sa drugim svakodnevnim materijalima, uključujući vodu, vino, pa čak i francuski hleb.
U blizini laboratorije „Ku-An“ nalazi se još jedan objekat, „Lu-An“, otvoren prošle godine. On koristi više od 2.000 plastičnih cilindara ispunjenih zemljom i kompostom i proizvodi oko 100 vati električne energije – dovoljno, na primer, za napajanje kuvala za pirinač i drugih manjih uređaja.
Gde bi ova tehnologija mogla da bude korisna?
Iako količina energije koju sistem proizvodi nije velika, upravo u tome Nakagava vidi njegovu prednost.
Tehnologija bi mogla da se koristi na mestima koja nisu priključena na elektroenergetsku mrežu, ali i u situacijama kada dođe do prekida snabdevanja električnom energijom, na primer nakon prirodnih katastrofa.
Posebno zanimljiva mogla bi biti primena u poljoprivredi.
Mali izvori energije mogli bi da napajaju senzore koji prate pojavu štetočina na usevima, nivo vode u rekama, rizik od klizišta ili druge promene u okruženju. Na sličan način, tehnologija bi mogla da se koristi i za jednostavne sigurnosne sisteme, poput alarma.
Jedna od prednosti sistema, prema Nakagavinim rečima, jeste to što nakon postavljanja ne proizvodi ugljen-dioksid, a za razliku od solarne i energije vetra, nije direktno zavisan od vremenskih uslova.
Nije zamena za klasične baterije
Ipak, tehnologija ima ozbiljno ograničenje – količina energije koju proizvodi veoma je mala.
Masajuki Nakao, profesor emeritus inženjerstva na Univerzitetu u Tokiju, smatra da Nakagavini proizvodi mogu biti zanimljivi i estetski privlačni, ali da njihov praktični potencijal trenutno nije veliki.
„Njegova proizvodnja energije značajno je manja u poređenju sa običnim baterijama ili automobilskim akumulatorima“, ocenjuje Nakao.
Ipak, on smatra da Nakagavin rad ima vrednost jer pokazuje da čak i male količine energije mogu imati svoju primenu.
Jedan od prototipova je samostalni uređaj nalik stubiću koji energiju dobija iz zemlje i omogućava komunikaciju sa satelitom. Nakagava je tehnologiju koristio i u umetničkim instalacijama – tanke fleksibilne šipke postavljene u zemlju imaju vrhove koji noću svetle poput krijesnica.
Budućnost bi mogla biti u kombinovanju različitih izvora energije
Nakagava ne tvrdi da će mikroenergija zameniti solarne panele, vetroturbine ili klasične baterije. Njegova ideja je drugačija – da i najmanji izvori energije mogu pronaći svoju svrhu ako se koriste na pravom mestu.
„Kažem da je to mikroenergija, zato moramo da razmišljamo o tome šta mikroenergija može da uradi“, kaže on.
U budućnosti bi ovakva tehnologija mogla da bude deo šireg sistema u kojem se kombinuju različiti načini prikupljanja energije. Umesto oslanjanja na samo jedan veliki izvor, mali izvori energije mogli bi da napajaju veliki broj senzora i uređaja tamo gde klasična infrastruktura nije dostupna ili nije praktična.
Za sada je reč o eksperimentalnoj tehnologiji čiji je kapacitet ograničen. Ali ideja pokazuje da se potraga za održivijim izvorima energije ne mora završiti kod sunca i vetra – potencijal za proizvodnju malih količina energije možda se nalazi i u materijalima koje svakodnevno imamo oko sebe.
Foto: ChatGPT
