Kada ljudi razmišljaju o održivosti, često pomisle na obnovljive izvore energije ili reciklažu kod kuće. Međutim, značajan deo uticaja na životnu sredinu nastaje mnogo pre nego što proizvod stigne na policu prodavnice ili kućni prag. Lanac snabdevanja obuhvata sve od sirovina, proizvodnje i transporta, do skladištenja i povraćaja robe.
„Ozelenjavanje“ ovog lanca znači smanjenje emisija, otpada i potrošnje resursa u svakom koraku. Evo devet inovacija koje to čine mogućim.
Inovacije u održivom snabdevanju i proizvodnji
Ovaj prvi korak u lancu često se zanemaruje, ali nove tehnologije upravo tu prave veliku razliku.
- Blokčejn za veću sledljivost
Jedan od najvećih izazova održivog snabdevanja jeste transparentnost. Sirovine poput pamuka, drveta ili minerala često prolaze kroz više posrednika i zemalja. Blokčejn tehnologija, digitalna knjiga zapisa koja beleži transakcije na bezbedan i neizmenjiv način, omogućava praćenje proizvoda od porekla do gotovog proizvoda.
Pošto je svaka transakcija trajno zabeležena, kompanije i potrošači mogu da provere tvrdnje o održivom šumarstvu, etičkim radnim uslovima ili materijalima sa niskim emisijama ugljenika.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, 86% lidera u industriji smatra da blokčejn donosi konkurentsku prednost, posebno kada je reč o izveštavanju o ekološkim, društvenim i upravljačkim standardima. Ova transparentnost je posebno značajna u industrijama hrane i mode.
- Prognoziranje potražnje uz pomoć veštačke inteligencije
Prekomerna proizvodnja je skriveni pokretač ekološkog otpada. Kada kompanije proizvedu više nego što tržište traži, višak robe često završava na rasprodajama ili deponijama.
Veštačka inteligencija i napredna analitika pomažu da se proizvodnja uskladi sa realnom potražnjom. Ovi sistemi analiziraju istorijske podatke o prodaji, vremenske prilike, ekonomske trendove, pa čak i signale sa društvenih mreža kako bi preciznije predvideli tražnju.
Kada je proizvodnja bliža stvarnoj potražnji, štede se sirovine, energija i voda, uz finansijske koristi poput manjih troškova skladištenja i efikasnijeg korišćenja kapitala, piše Happy Eco News.
Ozelenjavanje logistike i transporta
Transport je jedan od najvidljivijih i najintenzivnijih izvora emisija u lancu snabdevanja.
- Optimizacija ruta uz pomoć veštačke inteligencije
AI alati analiziraju saobraćaj, vremenske uslove, cene goriva i rokove isporuke kako bi pronašli najefikasnije rute za kamione, brodove i avione. Time se smanjuju troškovi i emisije po jedinici proizvoda.
Manje zastoja, kraće rute i manje praznih vožnji znače i manji ugljenični otisak.
- Električne i alternativne flote
Prelazak sa dizel vozila na električne i alternativne pogone predstavlja jednu od najvidljivijih promena. Istražuju se vodonične gorivne ćelije i održiva biogoriva za duže relacije, dok se dostava u gradovima sve češće elektrifikuje.
Ova tranzicija smanjuje emisije gasova staklene bašte i lokalno zagađenje vazduha, što donosi i zdravstvene koristi, posebno u urbanim sredinama.
- IoT senzori za praćenje pošiljki
Kod kvarljive robe poput hrane i lekova, senzori Interneta stvari (IoT) omogućavaju praćenje temperature, vlažnosti i lokacije u realnom vremenu. Ako se pojavi rizik od kvarenja, sistem šalje upozorenje kako bi se reagovalo na vreme.
Na taj način smanjuje se rasipanje hrane i energije, a povećava bezbednost potrošača.
Inovacije u skladištenju i distribuciji
Skladišta su veliki potrošači energije, pa predstavljaju važnu tačku za održive promene.
- Zelena gradnja i sopstvena potrošnja energije
Zelena skladišta koriste solarne panele, LED rasvetu, naprednu izolaciju i sisteme za prikupljanje kišnice. Procene pokazuju da bi jednostavne promene mogle povećati korišćenje solarne energije na licu mesta i do 25%.
Šira primena ovakvih rešenja značajno bi smanjila emisije i pritisak na elektroenergetske mreže.
- Automatizacija skladišta
Robotika i pametni sistemi upravljanja zalihama optimizuju raspored robe i smanjuju potrebu za dodatnim osvetljenjem i grejanjem. Automatizacija takođe omogućava efikasnije pakovanje i manju potrošnju energije.
Iako otvara pitanja o promenama u radnoj snazi, može doprineti bezbednijem i efikasnijem radnom okruženju.
Poslednja milja i povratna logistika
„Poslednja milja“, završna faza isporuke do kupca, često je najintenzivnija po emisijama, posebno u velikim gradovima. Istovremeno, rast e-trgovine povećava broj povraćaja robe.
- Mikro-centri i električni bicikli
Mali logistički centri u urbanim zonama omogućavaju isporuku električnim vozilima ili teretnim biciklima. Procene pokazuju da prelazak sa kombija na teretni bicikl može smanjiti emisiju CO2 i do sedam tona godišnje po vozilu.
U gradovima sa desetinama hiljada dnevnih isporuka, efekat može biti ogroman.
- Modeli cirkularne ekonomije
Održivi lanac snabdevanja mora da obuhvati i fazu nakon prve upotrebe proizvoda. Cirkularna ekonomija podrazumeva popravku, obnovu, preradu i reciklažu proizvoda kako bi materijali ostali u upotrebi što duže.
To zahteva efikasnu povratnu logistiku, vraćanje proizvoda od potrošača ka proizvođaču radi ponovne upotrebe ili pravilnog odlaganja.
Primeri uključuju programe zamene stare elektronike, prikupljanje polovne odeće ili dizajn proizvoda koji se lakše rastavljaju i recikliraju.
Izazovi održivih lanaca snabdevanja
Ozelenjavanje globalnog lanca snabdevanja nije jednokratan projekat. Zahteva stalnu saradnju kompanija, vlada, istraživača i potrošača. Digitalni alati moraju biti praćeni jasnim standardima i bezbednosnim merama, a novi materijali procenjivani kroz ceo životni ciklus.
Ipak, napredak je već vidljiv i postoji optimizam da će buduće inovacije dodatno ubrzati tranziciju.
Put napred
Lanac snabdevanja više nije nevidljiva pozadina trgovine. Postao je dinamično polje inovacija u kome se ekološke ambicije susreću sa operativnom realnošću.
Kako tehnologija napreduje i očekivanja rastu, kompanije koje razmišljaju dugoročno vide održivost kao priliku da razviju pametnije i otpornije sisteme – približavajući svetu zeleni lanac snabdevanja.
Foto: Freepik/creativeart
