Da li bi čovek koji veruje da će veštačka inteligencija uskoro učiniti novac gotovo nevažnim trebalo već danas da pokloni svoje bogatstvo? Upravo to pitanje javno je postavio ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Daron Ačemoglu Ilonu Masku, izazvavši ga da do 2036. godine donira gotovo celokupnu imovinu u humanitarne svrhe.

Mask nije odbacio ideju. Naprotiv, na društvenoj mreži X kratko je odgovorio:

„Zapravo planiram da uradim nešto u tom pravcu.“

Ipak, nije precizirao ni iznos, ni rok, niti način na koji bi takva donacija bila sprovedena.

Izazov sa važnim uslovom

Ačemoglu je svoj predlog povezao sa Maskovim ranijim tvrdnjama da će razvoj veštačke inteligencije i robota učiniti robu i usluge toliko jeftinim i dostupnim da novac više neće imati današnji značaj.

Ako zaista veruje u takvu budućnost, smatra nobelovac, onda bi trebalo da se obaveže da će svoje bogatstvo donirati najkasnije do 2036. godine.

Međutim, postavio je i važan uslov – o tome kome će novac biti dodeljen ne bi smeo da odlučuje sam Mask, već nezavisno telo koje bi procenjivalo koje organizacije zaista ostvaruju društvenu korist i nisu politički ili ideološki pristrasne.

Kritike zbog dosadašnje filantropije

Predlog dolazi u trenutku kada je Maskova fondacija pod sve većom pažnjom javnosti.

Prema pisanju The New York Timesa i magazina Forbes, najveći deo sredstava koje je Mask donirao poslednjih godina završio je u organizacijama povezanim sa njim ili njegovim kompanijama.

Najveća pojedinačna donacija, vredna oko 370 miliona dolara, otišla je neprofitnoj organizaciji koja upravlja osnovnom školom u Teksasu, u blizini više Maskovih poslovnih objekata.

Američki propisi zahtevaju da privatne fondacije svake godine doniraju najmanje pet odsto vrednosti svoje imovine. Navodi se da Maskova fondacija taj prag nije dostigla četvrtu godinu zaredom, iako zakon omogućava da se razlika nadoknadi kasnijim donacijama.

Obećanja koja još čekaju ispunjenje

Mask se još 2012. godine priključio inicijativi Giving Pledge, kojom se milijarderi javno obavezuju da će tokom života ili testamentom pokloniti najmanje polovinu svog bogatstva.

Ipak, ta obaveza nije pravno obavezujuća, a suosnivač inicijative Bil Gejts ranije je izrazio sumnju da će Mask zaista ispuniti obećanje.

Sam Mask je više puta izjavljivao da podržava pomaganje drugima, ali da je, kako kaže, „veoma teško dobro pokloniti novac“. Zbog toga je često kritikovao model masovnih donacija kakav primenjuju pojedini milijarderi.

Koliko danas vredi Ilon Mask?

Mask je sredinom juna nakratko postao prvi čovek u istoriji čije je bogatstvo procenjeno na više od jednog biliona dolara, nakon izlaska SpaceX-a na berzu.

Međutim, pad vrednosti akcija ubrzo je smanjio njegovu imovinu. Prema najnovijim procenama magazina Forbes, krajem jula njegovo bogatstvo iznosi oko 715 milijardi dolara.

Većina tog bogatstva vezana je za akcije Tesle i SpaceX-a, pa bi svaka velika donacija morala da bude realizovana postepeno, kroz prenos vlasničkih udela.

Za sada, međutim, Mask nije ponudio ništa više od jedne rečenice. Nobelovac je tražio tri stvari – jasan plan, rok i nezavisnu kontrolu raspodele novca. Od toga je za sada stigao samo odgovor da je spreman da razmisli o toj ideji.

Foto: Magnific AI