Osam evropskih gradova ušlo je u završnicu izbora za evropske zelene titule za 2028. godinu. Među njima su čak tri grada iz Španije, a odluka o pobednicima biće poznata 8. oktobra.

Evropska komisija kroz nagrade European Green Capital i Green Leaf svake godine izdvaja gradove koji ostvaruju merljiv napredak u zaštiti životne sredine, dok istovremeno rade na kvalitetu života svojih stanovnika.

Za izdanje za 2028. godinu konkurisalo je 27 gradova, a nezavisni stručni panel izdvojio je osam finalista. Gradovi su ocenjivani u sedam oblasti, među kojima su kvalitet vazduha i vode, zaštita biodiverziteta i zelenih površina, upravljanje otpadom i bukom, smanjenje emisija, kao i priprema za klimatske rizike poput ekstremnih vrućina i poplava.

Za glavnu titulu European Green Capital takmiče se Aalborg u Danskoj, Bielsko-Biała u Poljskoj, Košice u Slovačkoj, Porto u Portugalu i Zaragoza u Španiji.

Još tri grada – Benidorm i Chiclana de la Frontera u Španiji, kao i Estarreja u Portugalu – bore se za Green Leaf nagradu, namenjenu gradovima sa između 20.000 i 100.000 stanovnika.

Zanimljivo je da se kriterijumi ne svode samo na broj parkova i drveća. Evropska komisija posmatra koliko su gradovi napredovali u različitim aspektima zaštite životne sredine i koliko su spremni da odgovore na posledice klimatskih promena.

Zaragoza povezuje zelene površine

Španska Zaragoza posebno se istakla u oblasti biodiverziteta i zelenih površina. Grad povezuje parkove, obale reka, močvarna područja, drvorede i okolna prirodna staništa u širu mrežu.

Ideja nije samo da se gradu doda više zelenila. Povezivanjem ovih prostora životinjama se omogućava lakše kretanje kroz grad, dok prirodna područja istovremeno mogu da doprinesu smanjenju rizika od poplava.

Kako pravilno zalivati gradsko drveće tokom vrućina: Berlin ima zanimljivo rešenje

Porto se priprema za topliju i nepredvidiviju klimu

Porto je visoke ocene dobio za upravljanje vodama i prilagođavanje klimatskim promenama. Grad je tokom prethodne decenije radio na obnovi korita i obala reke Rio Tinto, dok su novi parkovi projektovani tako da mogu da zadrže kišnicu tokom obilnih padavina.

Grad je počeo i da koristi prečišćenu otpadnu vodu za navodnjavanje poljoprivrednih površina i pranje ulica.

Benidorm pokazuje koliko grad može da ozeleni

Benidorm, poznat kao turističko odmaralište na španskoj obali, poslednjih godina povećava količinu zelenih površina u gusto izgrađenom urbanom prostoru.

Od 2012. godine površina javnih vrtova povećana je sa oko 350.000 kvadratnih metara na više od 1,5 miliona. U istom periodu broj stabala gotovo se učetvorostručio.

Danas čak 92 odsto stanovnika živi na udaljenosti do 300 metara od javne zelene površine.

Finalisti će svoje planove predstaviti međunarodnom žiriju 7. i 8. oktobra, a pobednici će biti proglašeni 8. oktobra u portugalskom gradu Guimarães, koji nosi titulu Evropske zelene prestonice za 2026. godinu.

Pobednik kategorije European Green Capital dobiće 600.000 evra za sprovođenje svojih planova, dok će gradovi koji osvoje Green Leaf nagradu dobiti po 200.000 evra za zelene projekte i aktivnosti namenjene građanima.

Napušteni aerodrom u Atini postaje najveći zeleni park u Evropi

Gradovi sve više vraćaju prostor prirodi

Primeri finalista deo su šire promene u načinu na koji evropski gradovi planiraju svoje prostore. Više temperature i sve nepredvidivije vremenske prilike primoravaju urbaniste da razmišljaju o tome kako da gradovi budu prijatniji za život, ali i otporniji na klimatske rizike.

U Barseloni su pojedine ulice zatvorene za prolaz automobila, dok su neke pretvorene u parkove i pešačke zone. Milano je pokazao kako se zelenilo može dodati i tamo gde nema dovoljno prostora za velike parkove. Dva stambena tornja kompleksa Bosco Verticale imaju više od 21.000 stabala i žbunova raspoređenih na terasama.

U holandskoj Bredi građani su se uključili u dugoročnu transformaciju grada. Betonske površine zamenjene su travom, cvećem i drvećem, dok su kuće i škole dobile zelene krovove. Danas zelene površine zauzimaju oko 60 odsto grada. Breda je 2025. godine postala prvi National Park City u Evropskoj uniji.

Ovakvi primeri pokazuju da održiv grad nije nužno samo onaj sa više biljaka. U proceni se uzimaju u obzir i kvalitet vazduha i vode, smanjenje buke i otpada, upravljanje vodama, smanjenje emisija i sposobnost grada da se prilagodi klimatskim promenama.

Upravo će se na tome zasnivati i odluka o osam finalista za 2028. godinu – na tome koliko su svoje zelene ideje uspeli da pretvore u konkretne promene koje obuhvataju čitav grad.

Foto: Unsplash/Maksim Zhashkevych