Eng

Demostat: Šta kaže struka o rudniku litijuma u Srbiji?

Vreme čitanja: 2 min

Kakav bi bio uticaj rudnika litijuma u Jadru na životnu okolinu? Kakve bi posledice iskopavanje litijuma ostavilo na podzemne vode, vodotokove, vazduh, zemljište, poljoprivredu, koliku opasnost sa sobom nose jalovište i otpad? Može li se ležište litijuma u Jadru i evenualna eksploatacija porediti sa bilo kojim drugim nalazištem u svetu?  Kakav je potencijalni uticaj ovog rudnika po životnu sredinu u odnosu na druge rudnike u Srbiji? Šta podrazumeva Studija za izradu procene uticaja na životnu sredinu? Ovo su pitanja koje je portal Demostat uputio ekspertima.

Rudnik litijuma u okviru projekta Jadar ne bi predstavljao značajnu opasnost po životnu okolinu, saglasni su profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, Čedomir Beljić i Nikola Lilić, koji su radili na Studiji procene uticaja na životnu okolinu, uz jasnu napomenu da taj projekat, pored dela koji se odnosi na rudarske aktivnosti, podrazumeva i tehnološku preradu, o čijim efektima nisu govorili, budući da ne spada u njihov delokrug rada. 

Stučnjaci koji imaju dugogodišnja isustva sa studijama uvereni su da se uz primenu najviših standarda za zaštitu životne sredine uticajima može bezbedno upravljati.  

Postoji dobra osnova da se izvede projekat koji, sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine, može da bude korektan, uspešan i bez incidenata. Ali, budimo pošteni, rudarstvo utiče na životnu sredinu, u manjoj ili većoj meri, kažu profesori, koji su u emisiji Pola sata Demostata govorili o mogućem uticaju rudnika na vode, vazduh, zemljište, poljoprivredu, biodiverzitet…

Na pitanje da li bi po životnu okolinu rudnik Jadar, zbog otpada, bio opasniji od drugih rudnika u Srbiji, odgovaraju da je svako ležište jedinstveno, neobnovljiv resurs i priča za sebe. Isti je odgovor i na pitanje da li stoje poređenja koja u srpskoj javnosti neretko čujemo – “ako litijum može da se kopa u Nemačkoj, može i u Srbiji”. 

Studije procene uticaja, posebno kod kompleksnih projekata poput Jadra, rade timovi stručnjaka koji imaju potrebne kompetencije i profesionalnu odgovornost; nakon objavljivanja studije predviđena i javna rasprava, posle koje tehnička komisija resornog ministarstva daje predlog vladi da li da je prihvati ili ne. Profesori ističu da je cela procedura definisana zakonom i da javnost nije isključena, ali podsećaju da je rad na Studiji procene uticaja obustavljen kada je projekat zaustavljen i da je javnost ostala uskraćena za podatke iz nje. 

Od resornog ministarstva i Vlade Srbije se očekivalo da organizuju javnu raspravu i uključe sve stručne i meritorne institucije u zemlji iz oblasti rudarstva, inženjerstva, prirodnih nauka, kako bi se doneli zaključci na osnovu kompetentne debate, iz koje ne bi bili isključeni ni građani. 

Profesori navode da određena doza skepticizma i nepoverenja u javnosti mora da postoji, ali da je upravo zato ministarstvo trebalo da organizuje stručnu raspravu, kako se ne bi napravila navijačka atmosfera po sistemu ko jače vikne.

Više o ovoj temi možete da pročitate ovde: https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/sta-kaze-struka-o-rudniku-litijuma/2015

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top