Eng

Inovativno iz Srbije: Biorazgradnja plastike uz pomoć larve velikog brašnara

Vreme čitanja: 3 min

Ideja za biorazgradnju plastike pomoću larve velikog brašnara jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Plastični otpad predstavlja sve veće opterećenje za životnu sredinu, pa i potreba za pronalaženjem novih rešenja za njegovo uklanjanje sve više raste. Biorazgradnja plastike korišćenjem insekata, konkretno, larve velikog brašnara (lat. Tenebrio molitor) – okosnica je zajedničkog pionirskog poduhvata preduzeća Belinda animals doo Beograd i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda.

Prema rečima Borisa Vasiljeva iz preduzeća Belinda animals, već godinama se zna da neke vrste insekata imaju sposobnost razgradnje različitih tipova otpada, a larve velikog brašnara mogu da razgrađuju više vrsta plastike, poput stiropora, polietilena, polivinil hlorida, poliuretana.

“Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ ovi insekti se gaje u laboratorijskim uslovima decenijama unazad. S obzirom na to da se radi o laboratorijskoj, samoodrživoj populaciji ovog insekta, u saradnji sa kolegama iz Instituta koji već imaju iskustvo i znanje u gajenju ove vrste larvi smo započeli formiranje inkubator centra”, objašnjava Vasiljev.

Kako on kaže, biorazgradnja plastike korišćenjem insekata je potpuno održiva za životnu sredinu i veoma je isplativa, jer ne zahteva nikakve specijalne uslove. Larve jedu plastiku uz ostalu hranu, a uz pomoć mikroorganizama koji su u njihovim organima za varenje, potpuno je „prerade“ i koriste za svoj rast i razvoj. Posle hranjenja, u larvama ne ostaju nikakve štetne materije, kao ni ostaci plastike. U njihovim izlučevinama (Frass) takođe nema ostataka plastike niti bilo kakvih štetnih materija, pa i one mogu da se koriste, i to kao organsko đubrivo.

“Populacije larvi velikog brašnara gaje se na malom prostoru, lako dostupnoj hrani kao što su pšenične mekinje, ljuspice žitarica, organski otpad, bez upotrebe aditiva, pesticida, antibiotika, bez velikog utroška vode i energije i uz veliko smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Ukoliko uzmemo primer stiropora, kada ga pojedu, larve će ga potpuno svariti, a ukoliko ga uklanjamo uobičajenom metodom – spaljivanjem, po 1 kg stiropora u atmosferu se oslobodi oko 3,96 kg CO2 “, napominje Vasiljev.

Do kraja godine, planira se intenzivno razmnožavanje legla velikog brašnara. Nabavljene su prve četiri klima komore za uzgoj larvi, dok će dodatnih šest stići do septembra.

“Prilagođavamo sastav supstrata i sadržaj plastike da bismo dobili brzo razmnožavanje larvi, zdravu populaciju i što veću razgradnju, odnosno da larve pojedu što više plastike. I da sve to bude prilagođeno skromnijim ambijentalnim uslovima za uzgoj u okviru poljoprivrednih gazdinstava”, kaže Vasiljev. On napominje da su Tenebrio molitor larve bogate proteinima (45-60% suve mase), mastima (30-45% suve mase), vitaminima, omega 3,6 i 9 masnim kiselinama, vlaknima i mineralima. Kako kaže, ove larve su odličan izvor proteina, pa se mogu koristiti kao hrana za životinje, koja predstavlja ključnu kariku u lancima ishrane.

– Nutritivni sastav ovih larvi je mnogo bolji od nutritivnog sastava ostalih komponenti životinjske hrane, pa se kod životinja koje se hrane njima ostvaruje bolji prirast i bolje zdravstveno stanje. Takođe, druga proteinska hrana za ishranu životinja iziskuje korišćenje velikih površina za gajenje, trošenje velike količine energije i vode, što znatno povećava emisije GHG – kaže Vasiljev, dodajući da u Srbiji trenutno ne postoje zakonske regulative koje se odnose na upotrebu insekata u ishrani životinja.

“Očekujemo da će vrlo brzo doći do usklađivanja sa uredbama EU. Za sada se larve velikog brašnara se mogu koristi samo na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Mislim da je potrebno što pre dozvoliti upotrebu ovih insekata u ishrani životinja”, dodaje Vasiljev.

Potencijalni korisnici ovih larvi su individualni poljoprivrednici, uzgajivači živine, svinja, ribe, kao i ratari, povrtari i voćari zbog frasa kao kvalitetnog organskog đubriva, a u budućnosti i fabrike hrane za životinje.

“Ovo rešenje, kao i svaka nova i neuobičajena ideja, u prvom trenutku će među potencijalnim korisnicima verovatno naići na otpor. Međutim, verujemo da će očigledne prednosti korišćenja larvi velikog brašnara privući dovoljan broj farmera za uspostavljanje inicijalne mreže farmi ove vrste insekata. Kada govorimo o doprinosu životnoj sredini, procenjeno je da bi sprovođenjem ovakve inicijative na samo 1% poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte bilo 348.430 tona u periodu od 20 godina. Ukoliko se uzme u obzir prosečna apsorpcija CO2 po jednom stablu, to bi značilo da bi za upijanje te količine gasova bilo potrebno nešto više od 15 miliona stabala”, zaključuje Vasiljev.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top