Eng

Mijatović: Nema 4. industrijske revolucije bez rudarstva

Vreme čitanja: 2 min

Retki elementi, retke zemlje, kritične mineralne sirovine su pojmovi koji polako sa naučnih i stručnih skupova u Evropi i svetu ulaze u svakodnevni rečnik i dobijaju na značaju. Svi ovi pojmovi označavaju veliku grupu metaličnih mineralnih sirovina koje čine osnovu 4. industrijske revolucije. To za sobom povlači i zaključak da bez intezivnog ulaganja i razvoja rudarstva nema i napretka u razvoju i ekspanziji 4. industrijske revolucije. U suštini to znači da svi ti metali predstavljaju sirovine neophodne za izradu i razvoj savremenih tehnologija koje bi trebalo da omoguće, tranziciju na zelenu energiju, dekarbonizaciju, korišćenje obnovljivih izvora energije, nove prenosne sisteme električne energije i da ubrznje i razvoj cirkularne ekonomije“, izjavio je zamenik Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović.

Sam termin Kritične mineralne sirovine ustanovljen kao politički, geostrateški, vojni termin , a ne stručni ili geološki. Do pre nekoliko godina taj termin se nije koristio već se samo opisno govorilo o problematici vezanoj za određene mineralne sirovine i potreba zapadnih ekonomija za njima. Prema definiciji koje su dale SAD (geološki institut SAD – USGS), a objavljena je u Zakonu o energetici SAD iz 2020 taj termin je definisan kao :

Zakon o energetici iz 2020. definiše „kritične minerale“ kao minerale, elemente, supstance ili materijale koji su:


(1) od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država;
(2) čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima (uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja);
(3) služe suštinskoj funkciji u proizvodnji proizvoda (uključujući energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i aplikacije vezane za zdravstvenu zaštitu), čije bi odsustvo imalo značajne posledice po ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država“ (Public Lav 116–260, odeljak 7002(c)(4)(A)).

Zakon o energetici iz 2020. (Javni zakon 116–260) dalje precizira da izraz „kritični minerali“ ne uključuje
1. minerale za gorivo,
2. vodu, led ili sneg;
3. uobičajene vrste peska, šljunka, kamena, plovućca, pegla i gline.”

Prema nezavisno usvojenim metodama, SAD i EU, na osnovu kojih se formira lista kritičnih mineralnih sirovina, a koja se ažurira svake dve godine, ta lista ima sleći izgled :

SAD: aluminijum*, antimon, arsenik, barit, berilijum, bizmut, cerijum*, cezijum, hrom, kobalt, disprozijum, erbijum, europijum, fluorit, gadolinijum*, galijum, germanijum, grafit*, hafnijum, holmijum, indijum, iridijum, lantan*, litijum, lutecijum, magnezijum, mangan, neodijum*,nikl, niobijum, paladijum*, platina*, prazeodijum*, rodijum*, rubidijum, rutenijum*, samarijum*, scandijum, tantal, telur, terbijum, tulijum,kalaj, titan, volfram,vanadijum, iterbijum, itrijum, cink i cirkonijum. EU: aluminium/boksit, koksujući ugalj, litijum, fosfati, antimon, feldspati, LREE, skandijum, arsenik, fluorit, magnezijum, silicijum metal, barit, galijum, mangan, stroncijum, berilijum, germanijum,, prirodni grafit,, tantal, bizmut, hafnijum niobijum, titanijum, bor/borati, helijum, ,PGE, volfram, kobalt, HREE, fosforiti, vanadijum, bakar* i nikl*.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top