Eng

Veštačka inteligencija u borbi protiv CO2

Vreme čitanja: 3 min

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) upozorava na činjenicu da je proizvodnja električne energije i dalje najveći izvor emisije CO2 u svetu. Izveštaj ukazuje i na to da će potrošnja električne energije dodatno rasti kako društvo bude koristilo napredne tehnologije i moderne poslovne sisteme, zbog čega se očekuje da će potrošnja struje u EU regionu porasti za oko 60 odsto do 2030, a u sličnom obimu i u zemljama izvan Evropske unije. Dodatan problem stvara i činjenica da je oko 40 odsto mreža u Evropi starije od 40 godina, zbog čega je jasno da je modernizacija elektroenergetskih sistema ključna i neophodna, prenosi naš portal WebMind.

Kako bi se gorući problem sistemski rešio, potrebno je da se u dostizanje planiranih ciljeva dekarbonizacije aktivno uključi i sektor javnih komunalnih preduzeća, kao jedan od najvećih potrošača, a rešenje koje može da ponudi kvalitetno prevazilaženje problema mogao bi da bude Everything as a Grid koncept. Ovakav pristup omogućava da se različiti izvori energije i energetski resursi integrišu u jedinstven sistem mreže radi efikasnijeg korišćenja energije i boljeg upravljanja njenom distribucijom, za šta će angažovanje javnog i komunalnog sektora biti izuzetno važno.

Javni sektor kao jedan od stubova rešenja

Da je modernizacija elektroenergetskih mreža jedna od najhitnijih stavki kojom sektor javnih komunalnih preduzeća mora da se pozabavi, smatra Aleksandar Vasić, klaster menadžer kompanije Eaton u Srbiji. Po njemu, to je od vitalnog značaja za energetsku tranziciju i brže smanjenje CO2.

Naša kompanija se vodi akcionim planom EU za mreže, objavljenim krajem novembra 2023, čiji je cilj da reši glavne izazove proširenja, digitalizacije i boljeg iskorišćenja elektroenergetskih distributivnih i mreža za prenos energije. Plan identifikuje mere koje će pomoći u otključavanju investicija potrebnih da se elektroenergetske mreže Evrope dovedu u korak sa vremenom, što je neophodno sprovesti vrlo brzo. Energetska tranzicija baš iz tog razloga sad dominira i agendom javnih komunalnih preduzeća, pri čemu gotovo sve aktivnosti ovog sektora moraju u manjoj ili većoj meri da doprinose ciljevima dekarbonizacije“, objasnio je Vasić.

Solarna energija nosi rešenja, ali i izazove

Proizvodnja solarne energije vodi na listi najbrže dostupnih, pa se očekuje da će investicije biti usmerene ka solarnim elektranama velikih kapaciteta. Upravo u oblasti solarnih elektrana biće mnogo aktivnosti tokom ove godine. Instalacija i održavanje obnovljivih izvora, pa i solarnih panela su izazovan zadatak, pre svega zbog specifičnih zahteva u vezi sa priključivanjem solara na tradicionalnu mrežu, neophodnosti da se solarno proizvedena energija uskladišti i potrebe za poboljšanjem sajber bezbednosti – što projekte čini izuzetno složenim. Prevazilaženje ovih izazova je svojevrsna „noćna mora“ cele industrije, jer se solarna energija smatra održivom, poželjnom i neophodnom, kako od država širom sveta, tako i od stanovništva.

Dodavanje novih kapaciteta zahteva instalaciju hiljada modula, invertora i mnogo kilometara kablova, u vreme kad je stručnog kadra i kvalifikovanih majstora za obavljanje posla nikad manje. To je ogroman zadatak, koji smanjenje troškova i složenost postavljanja fotonaponskih solarnih elektrana velikih kapaciteta čini prioritetom za industriju javnih komunalnih preduzeća, kako bi što brže realizovali energetsku tranziciju izvan fosilnih goriva.

Digitalizacija i veštačka inteligencija

Energetska tranzicija u potpunosti se oslanja na digitalizaciju, i tokom protekle godine sve industrije su razmatrale potencijal za generativnu veštačku inteligenciju. Ovo je nova oblast, i radeći sa stručnjacima za upravljanje snagom, sektor javnih komunalnih preduzeća svakako može da otkrije nove načine rada koji će ubrzati integraciju i upravljanje obnovljivim izvorima energije i uticati na smanjenje proizvodnje CO2.

Veštačka inteligencija može da olakša donošenje odluka zbog brzine kojom ima priliku da analizira ogromne količine podataka i da ih razume. Potencijal je ogroman. Predviđanja gde i kada će biti potrebna energija, rad na tome kako je možemo obezbediti brzo i efikasno unutar decentralizovanog sistema – tu će generativna veštačka inteligencija imati značajnu ulogu. Vreme za to je sada“, zaključuje Aleksandar Vasić.

Tokom 2024, sektor javnih komunalnih preduzeća će uložiti mnogo više, kako resursa, tako i talenat stručnih ljudi u razvoj adekvatnog oblika veštačke inteligencije, uz posebnu pažnju na sajber bezbednost, kao i na dva područja regulatorne aktivnosti EU: Zakon o podacima o veštačkoj inteligenciji Zakon o podacima.

Mogućnost sektora javnih komunalnih preduzeća da ispuni svoju ulogu u energetskoj tranziciji i oblikuje održivu i otporniju budućnost, zavisiće od njene sposobnosti da bude agilna i prilagodljiva u susretu sa masivnim promenama u načinu na koji treba upravljati izvorima energije izvan fosilnih goriva.

Inovacije

Trend širom sveta je potreba za kontinuiranim inovacijama u javnom sektoru. Prilično izazovno, zbog potrebe da se upravlja ubrzanom tržišnom dinamikom, da se brzo iskoriste nove mogućnosti i prilagodi regulatorno okruženje. Sposobnost javnih industrija da ispune svoju ulogu u energetskoj tranziciji i oblikuju održivu budućnost, zavisiće od njihove sposobnosti da budu fleksibilne i svesne ogromnih promena u načinu na koji treba da se upravlja izvorima energije osim fosilnih goriva.

Izvor: WebMind

Foto: Ilustracija Canva

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top