Futuristička tehnologija, uključujući robote koji mogu da podižu teške predmete, koristi se za čišćenje evropskih voda prepunih otpada u okviru pilot-projekta koji finansira Evropska unija.
Naučnici i kompanije koje stoje iza projekata SeaClear2.0 i njegovog prethodnika SeaClear razvili su flotu dronova koji mogu samostalno da prepoznaju otpad koji leži na morskom dnu. Roboti, koji koriste veštačku inteligenciju, ali su pod nadzorom ljudi, mogu da uoče i svakodnevne predmete poput flaša, guma i drugog otpada, kao i da razlikuju smeće od kamenja, biljaka i morskog sveta.
Ova inicijativa deo je misije EU „Obnovimo naše okeane i vode“, čiji je cilj da se količina morskog otpada smanji za oko polovinu do 2030. godine. Testiranja su već sprovedena u jednoj marini u Marseju u Francuskoj, kao i u Nemačkoj.
Dalja testiranja planirana su u Veneciji, Dubrovniku i Taragoni, ali stručnjaci upozoravaju da tehnologiju i dalje treba unapređivati.
Velika količina otpada u evropskim morima
„Ogromna količina otpada završava u moru“, kaže Bart De Šuter, profesor na Tehnološkom univerzitetu u Delftu u Holandiji i koordinator projekata SeaClear i SeaClear2.0, prenosi Euronews Green.
Većina tog otpada sa površine potone na morsko dno, gde je nevidljiv golim okom. „Mnogi projekti se bave otpadom na površini, ali mi se fokusiramo na morsko dno“, dodaje De Šuter. „Važno je ukloniti otpad odatle jer može da zagađuje životnu sredinu.“
Kada plastika potone na morsko dno, ona se vremenom razlaže na sve manje komade. Na kraju se pretvara u mikroplastiku koju je izuzetno teško ukloniti i koja je danas prisutna gotovo svuda na planeti.
Kako funkcionišu roboti za prikupljanje otpada
Uobičajene akcije čišćenja podrazumevaju slanje ronilaca na morsko dno kako bi prikupili otpad. Kada su u pitanju teži predmeti, ronioci moraju da pričvrste kablove za otpad kako bi on mogao da se izvuče na površinu.
Međutim, ovaj proces je veoma skup i može da ugrozi bezbednost ronilaca. Projekat SeaClear2.0 pokušava da reši taj problem slanjem bespilotnih plovila na ciljane lokacije. Zatim se koriste dronovi za detekciju iz vazduha koji pronalaze otpad i beleže njegove tačne lokacije. Nakon toga roboti se spuštaju na morsko dno kako bi pokupili otpad, hvatanjem ili usisavanjem. Za teže predmete koristi se pametna hvataljka koja se spušta pomoću krana.
Istraživači takođe testiraju dodatne sisteme, uključujući autonomnu baržu koja funkcioniše kao „plutajući kamion za smeće“. Ona će prikupljati otpad koji roboti sakupe i transportovati ga nazad na obalu.
„Tokom testiranja već smo uklonili gumene gume, metalne ograde i delove brodova“, kaže De Šuter. „Uz pomoć krana na površinskom plovilu možemo da podignemo i još teže predmete.“
Usavršavanje tehnologije
Iako su testovi dali pozitivne rezultate, istraživači kažu da tehnologiju još treba dodatno unaprediti pre nego što projekat bude završen krajem 2026. godine.
„Još nismo tačno tamo gde želimo da budemo“, kaže Iv Šardard, direktor francuske kompanije Subsea Tech, partnera u oba SeaClear projekta. „Ali nismo ni daleko. Sada je cilj da tehnologiju dodatno pojednostavimo i unapredimo.“
Istraživači takođe razmatraju mogućnost da se ovi roboti koriste i za otkrivanje neeksplodiranih mina na morskom dnu, koje su ostale iz istorijskih ratova. Do kraja godine tim se nada da će njihove ekipe za čišćenje biti spremne da rade zajedno sa lokalnim vlastima širom Evrope.
Foto: Freepik
