Proteklih osam godina razvoj Aerodroma Nikola Tesla, od kada je postao deo VINCI Airports mreže, može se sagledati kroz brojke, novu infrastrukturu i rekordne rezultate, ali se jasno razume i kroz način na koji je građena ESG agenda. Ovaj segment nepogrešiv je pokazatelj razlike između klasične modernizacije i razvoja koji ima dalekosežniju logiku i dugoročniji smisao. U ovom slučaju, rast saobraćaja, investicije i održivost nisu se odvijali paralelno, već su se zajedno razvijali.
Gotovo 8,9 miliona putnika godišnje, više od 100 destinacija i više od 360 miliona evra ulaganja govore o razmeri te transformacije. Ipak, dodatnu vrednost daje činjenica da se svaki novi korak u razvoju infrastrukture i operativnog poslovanja gradi u skladu sa principima održivosti, čime se jača pozicija beogradskog aerodroma kao regionalnog čvorišta.
To je posebno vidljivo u ekološkom segmentu, koji se razvija u skladu sa ciljem VINCI Airports da do 2050. godine dostigne nultu neto emisiju u svojoj mreži. Tokom prethodnih osam godina, Aerodrom je izgradio solarnu elektranu snage 1 MW, pustio u rad trigeneracionu elektranu snage 44 MW za grejanje, hlađenje i proizvodnju električne energije, unapredio LED osvetljenje širom kompleksa i uveo savremena postrojenja za tretman otpadnih voda sa separatorima za ulja i masti. Rezultat takvog pristupa je i jasan i merljiv – emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjene su za 36 odsto u odnosu na 2018. godinu.
Tatjana Jovančević, direktorka održivog razvoja kompanije Belgrade Airport kaže: „Dodatnu dimenziju ovoj transformaciji daju i konkretna rešenja po kojima se Aerodrom Nikola Tesla izdvaja kao pionir. Postao je prvi aerodrom na svetu sa besplatnim off-grid solarnim punjačima za električna vozila, prvi u Srbiji je dobio dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte i time se usaglasio sa nacionalnom regulativom koja reguliše ovu oblast dok je na međunarodnom nivou dostigao ACA Level 3 sertifikaciju u okviru programa Airport Carbon Accreditation“.
Održivost se primenjuje i kroz principe cirkularne ekonomije. Investirano je u dve transfer stanice opremljene za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladištenje neopasnog otpada čime se danas devet tokova reciklabilnog otpada predaje ovlašćenim operaterima na dalji tretman, a stopa reciklaže dostiže 76%.
Kada se sve sagleda, Aerodrom Nikola Tesla danas šalje jasnu poruku: ESG nije prateća tema, već razvojni potpis. Održivost se gradi kroz energetsku tranziciju, efikasnije upravljanje resursima, primenu međunarodno priznatih standarda i inovacije po kojima je aerodrom bio prvi. Tako priča o proteklih osam godina prevazilazi okvir modernizacije, ona pokazuje kako jedan sistem može istovremeno da širi kapacitete, podiže efikasnost i održivosti dodeli centralno mesto u daljem razvoju.
Foto: Vladimir Neštović, Kataria Bjelanović
