COP30 je trideseta po redu godišnja UN konferencija koja se bori protiv klimatskih promena. COP (Conference of the parties) sastoji se od skoro 200 zemalja koje su potpisale sporazum 1992. Održan u Brazilu ove godine od 10. do 22. novembra, sastanak se smatra neuspešnim, kako zemlje nisu uspele da se dogovore oko daljih koraka u borbi protiv zagađenja fosilnim gorivima.

Delegacije iz više od 190 zemalja, uključujući veliki broj iz Kine, prisustvovale su razgovorima. Vlada SAD nije poslala nijednog nacionalnog zvaničnika, iako su neki lokalni i državni lideri prisustvovali. Političarima i diplomatama pridružili su se naučnici, aktivisti i novinari. Prethodni samiti su kritikovani zbog velikog broja učesnika koji su povezani sa industrijom uglja, nafte i gasa. Aktivisti tvrde da to pokazuje kontinuirani uticaj zagovornika fosilnih goriva na samit.

Plan za ukidanje fosilnih goriva: roadmap

Plan za postepeno ukidanje fosilnih goriva je most između političkih ambicija i transformacije u stvarnom svetu. On daje vladama, investitorima i kompanijama sigurnost koja im je potrebna za usklađivanje kapitala i ubrzavanje kredibilnih planova tranzicije.

Uprkos podršci, sva pominjanja fosilnih goriva su izbrisana iz sporazuma u ​​poslednjim satima samita, a zemlje bogate naftom, poput Saudijske Arabije, blokirale su ovu obavezu.

Ovo je izazvalo žestoke reakcije, a Dag Vir iz Opservatorije za konflikt i životnu sredinu tvrdi da je konačni tekst „moralni neuspeh“ za zajednice koje se već suočavaju sa najgorim posledicama klimatskih promena.

Veliki problem predstavlja i činjenica da svaka država gura svoju agendu. UN konferencija se bazira na konsenzusu – sve države moraju da se slože oko predloga, što zvuči gotovo nemoguće usled različitih interesa.

Uprkos tome što se COP30 simbolično održava usred Zemljinih pluća, brazilska ministarka zaštite životne sredine Marina Silva nije u osnovni sporazum uključila plan za okončanje krčenja šuma.

Pitanje krčenja šuma je zanemareno nakon što je bilo povezana sa planom za fosilna goriva, koji se suočio sa žestokim protivljenjem takozvanih petrodržava. Neki kritičari veruju da je ovo bila strateška sabotaža brazilskog ministarstva spoljnih poslova, koji je dugo prodavao naftu u inostranstvu.

Naučnici veruju da promene i sporazumi koji su doneti na samitu neće napraviti dugotrajne promene u borbi protiv klimatskih promena. Ovogodišnja konferencija obeležena je protestima i neslaganjem.

Foto: Freepik