Jedan od najambicioznijih naučnih poduhvata današnjice upravo se dešava – američka biotehnološka kompanija Colossal Biosciences najavila je plan da oživi džinovskog moa, izumrlu pticu visoku i do 3,5 metara koja je poslednji put kročila Novim Zelandom pre više od šest vekova.
Ova ptica, koja je težila više od 200 kilograma, nije mogla da leti i bila je jedan od simbola južnopacifičke faune, sve dok nije izumrla usled prekomernog lova ubrzo nakon dolaska prvih ljudi na Novi Zeland.
Povratak iz prošlosti
Colossal, kompanija koja je već postala poznata po pokušajima da oživi vunastog mamuta, sada udružuje snage sa naučnicima sa Univerziteta u Canterburyju i lokalnim istraživačkim centrom Ngāi Tahu. Podršku projektu pružio je i legendarni reditelj Piter Džekson, koji ne samo da finansijski podržava ceo poduhvat, već u svojoj kolekciji poseduje i retke fosile moa ptica.
Cilj je da se, uz pomoć genetskog inženjeringa i CRISPR tehnologije, „rekonstruiše“ genom moa ptice koristeći genetski materijal najbližih živućih rođaka – pre svega emua i tinamous ptice – i stvori jedinka koja bi nosila ključne osobine izumrlog moa.
Kada bi prvi moa mogao da se “prošeta”?
Ako sve bude teklo po planu, prve „nove“ ptice mogle bi da budu stvorene u roku od 5 do 10 godina. Naučnici planiraju da ih postepeno uvode u kontrolisana, prirodna staništa na Novom Zelandu – pod uslovom da sve regulatorne, etičke i ekološke prepreke budu prevaziđene.
Iako zvuči kao naučna fantastika, projekat nije bez kontroverzi. Kritičari upozoravaju da čak i ako se stvori životinja slična moa, ona nikada neće biti genetski identična originalnoj vrsti. Postavlja se i pitanje koliko je etički opravdano ulagati milione dolara u oživljavanje izumrlih vrsta, dok mnoge današnje, poput nosoroga, pčela i morskih sisara – nestaju pred našim očima.
Takođe, postoji bojazan kako će eventualno vraćene vrste uticati na današnje ekosisteme, koji su se u međuvremenu drastično promenili. Uvođenje hibridne, genetski modifikovane vrste u prirodu može doneti niz nepredvidivih posledica.
Nova era očuvanja?
Ipak, pristalice projekta tvrde da bi ovakvi pokušaji mogli da otvore vrata novoj eri u zaštiti biodiverziteta. Ako možemo da povratimo ono što je izgubljeno, možda ćemo konačno početi ozbiljnije da čuvamo ono što još imamo.
U svakom slučaju, povratak moa ptice – makar i kao genetski rekreirane verzije, mogao bi označiti početak nove faze u spoju tehnologije, ekologije i ljudske odgovornosti prema planeti.
