Eng

Neophodne su odlučne akcije u usporavanju klimatskih promena

Vreme čitanja: 3 min

Sada je i zvanično, 2023. biće najtoplija godina u istoriji merenja. Na to ukazuju EU zvaničnici službe Kopernikus i NASA, čiji podaci kažu da je prosečna globalna temperatura već sada najviša, ikada zabeležena. Temperature širom planete su, od početka godine do oktobra meseca bile za 1,43 stepena iznad predindustrijskog proseka, iz doba od 1850. do 1900. godine. Današnji prosek je istovremeno viši od dosadašnjeg rekorda iz 2016. godine, koja se praktično do sada smatrala najtoplijom godinom ikada.

Ekstremne temperature gotovo istovremeno su pravile toplotni obruč oko zemljine polulopte kako u oblastima gde je bilo leto, tako i u polovini gde je zvanično još trajala zima.

Klimatolozi apeluju da ne smemo dozvoliti da razorne poplave, kao što su ove godine zabeležene u Libiji i Grčkoj, ili šumski požari koji su zahvatili Kanadu, oluje i toplotni talasi viđeni u Evropi i Aziji, postanu nova normalnost. Napominju da se brzim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte u narednih deset godina može prepoloviti stopa zagrevanja.

I to je nešto, za početak.

Opšte je poznato da se mnoge države širom sveta ne pridržavaju Pariskog sporazuma iz 2016. godine. Zato je još važnije da privredni sektor, čija tranzicija ka niskougljeničnoj ekonomiji doseže od globalnih igrača u automobilskoj industriji, preko tech giganata do duvanske industrije, prilagodi svoje strateške planove urgentnim klimatskim potrebama i okrene se „čistijim“ inovativnim tehnologijama.

„Iako nam nauka govori da su klimatske promene nesporne i neizbežne, ona nam takođe kaže da nije kasno da delujemo“, veruje Jacek Olczak, CEO Philip Morris International (PMI).

U svom nedavnom obraćanju na globalnom Forumu čelnika kompanija i investitora (CEO Investor Forum 2023) koji organizuje CECP (Chief Executives for Corporate Purpose) u Njujorku, rekao je da strategija PMI ima cilj da obuhvati relevantne rizike od klimatskih promena i izgradi otpornost, uz iskorišćavanje mogućnosti koje pruža budućnost sa niskim sadržajem ugljenika.

„Prelazak na niskougljeničnu ekonomiju zahteva suštinsku transformaciju ključnih aspekata društva, uključujući način na koji gajimo poljoprivredno-prehrambene kulture, koristimo zemlju, prevozimo robu i snabdevamo kompanije strujom“, kaže Olczak.

Smatra da je veliki izazov našeg doba da se pronađe način da se javni i privatni sektor uspešno usklade i zajedno preduzmu ključne korake, ostavljajući po strani prevaziđene i jednostrane pristupe i ciljeve.

PMI je posvećen rešavanju hitnih rizika vezanih za klimatske promene i razvoju otpornosti. Još 2021. kompanija je predstavila plan tranzicije ka ugljeničnoj neutralnosti koji pokriva ceo vrednosni lanac. Ovaj plan, koji je zasnovan na nauci, podrazumeva da se dekarbonizacija u direktnim emisijama (Scope 1&2) postigne do 2025. godine, a u ostatku vrednosnog lanca (scope 3) do 2040.

Njihova fabrika u Srbiji jedna je od najuspešnijih u globalnoj mreži PMI na ovom polju, pa tako sva energija koju fabrika troši dolazi iz obnovljivih izvora. U voznom parku srpske filijale Filip Morisa koriste se isključivo hibridna vozila što je omogućilo smanjenje CO2 emisije za 34%.

Pored toga, poslednji lokalni izveštaj o održivom razvoju pokazuje da stopa ukupno tretiranog otpada koji je nastao u fabrici u Nišu u 2022. godini iznosi 99,97%, što znači da je samo 0,03% otpada odloženo na deponiju. Krajnji cilj je da se što pre dostigne cilj Zero Landfill, odnosno 0% otpada odloženog na deponiju, što isključivo zavisi od razvoja lokalne infrastrukture pa kompanija intenzivno radi na razvoju domaćih kapaciteta kroz saradnju sa lokalnim operaterima.

„Ako želite da budete uspešni, i opstanete na tržištu još dugi niz godina morate da gradite svoju budućnost na održivim osnovama, što u slučaju naše kompanije znači stalno inoviranje i transformisanje  poslovanja u skladu sa potrebama i zahtevima ne samo tržišta, već i društva,“ rekla je Jelena Preradović Stevanović, menadžerka za održivi razvoj  za jugoistočnu Evropu u Filip Morisu i dodala: „Verujemo da svaka kompanija ima etičku i društvenu odgovornost da adresira i smanji negativne uticaje ne samo svog poslovanja, već i proizvoda koje proizvodi i prodaje. U tom smislu, mi smo pre 5 godina pokrenuli potpunu transformaciju duvanske industrije iz jedne tradicionalne industrije koja se nije mnogo menjala poslednjih 150 godina, u visokotehnološku kompaniju koja svoje proizvode bazira na nauci i inovacijama. Naš prioritet je da adresiramo uticaj pušenja na zdravlje nudeći alternative koje su naučno potvrđene kao mnogo bolji izbor u odnosu na nastavak pušenja.“

Strategiju niskougljeničkog razvoja letos je usvojila i država Srbija, čija je vizija da ćemo do 2050. biti niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom.

Najskuplji scenario, i za države i za društvo, bilo bi ignorisanje klimatskih promena koje zauzvrat uveliko menjaju svet kakav poznajemo.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top