Kada je libijski fotograf Mohamed Almuntasir 2017. godine objavio osamnaestosekundni snimak male divlje mačke kako odmara u hladu pustinjskog žbuna, nije ni slutio da će upravo taj video promeniti ono što naučnici znaju o rasprostranjenosti ove vrste.

Gotovo deceniju kasnije potvrđeno je da snimak predstavlja prvi zvanični dokaz da peščana mačka (Felis margarita) živi u Libiji, čime je otvoreno novo poglavlje u istraživanju biodiverziteta Sahare.

Otkriće koje je iznenadilo naučnike

Almuntasir, koji godinama fotografiše biljke i životinje širom Libije, odmah je prepoznao o kojoj vrsti je reč. Peščane mačke je i ranije viđao tokom noći, ali zbog njihove izuzetne opreznosti i noćnog načina života nikada nije uspeo da ih zabeleži kamerom.

Bio je uveren da je njihovo prisustvo u Libiji odavno poznato, pa nije ni pomislio da njegov snimak ima naučni značaj.

Međutim, stručnjak za male afričke zveri Firas Hajder ubrzo je shvatio koliko je ovaj video važan. Iako su postojali pojedinačni izveštaji iz prošlog veka, peščana mačka nikada nije bila zvanično potvrđena kao vrsta koja naseljava Libiju.

Riba ima više nego ikad? Naučnici kažu, to je loš znak

Osam godina potrage kroz Saharu

Nakon tog otkrića, fotograf i istraživači započeli su višegodišnji projekat prikupljanja podataka o peščanim mačkama u Libijskoj Sahari.

Almuntasir je uz pomoć lokalnih vodiča beležio lokacije na kojima su životinje primećene, dok su naučnici analizirali prikupljene podatke. Rezultati istraživanja, objavljeni ove godine u naučnom časopisu Journal of Arid Environments, doneli su prve detaljnije informacije o ovoj retkoj vrsti u Libiji.

Tokom istraživanja zabeleženo je 36 opažanja peščanih mačaka na 13 različitih lokaliteta, uglavnom na jugozapadu zemlje. Naučnici smatraju da bi upravo taj deo Sahare mogao predstavljati jedno od najvažnijih staništa ove vrste u severnoj Africi.

Majstor skrivanja

Peščana mačka jedna je od najteže uočljivih divljih mačaka na svetu. Aktivna je uglavnom noću, dan provodi u jazbinama kako bi izbegla ekstremne pustinjske temperature, a zahvaljujući boji krzna gotovo se potpuno stapa sa peskom.

Hrani se glodarima, gmizavcima i drugim manjim životinjama, a vodu uglavnom dobija iz plena, što joj omogućava da preživi u veoma surovim pustinjskim uslovima.

Njena sposobnost da se kreće bez ostavljanja vidljivih tragova i da prelazi velike udaljenosti jedan je od razloga zbog kojih je naučnici i dalje nedovoljno poznaju.

Koliko Zemlja još može da izdrži: Umetnička instalacija koja nas tera da zastanemo

Klimatske promene i ilegalna trgovina predstavljaju pretnju

Iako se peščana mačka trenutno ne nalazi među globalno ugroženim vrstama prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), istraživači upozoravaju da bi njena brojnost mogla biti manja nego što se ranije verovalo.

Tokom terenskog rada u Libiji zabeleženi su slučajevi prodaje peščanih mačaka na lokalnim pijacama kao kućnih ljubimaca, dok su pojedini lovci potvrdili da ih love zbog mesa.

Dodatnu zabrinutost izazivaju klimatske promene. Naučnici ističu da su male pustinjske zveri veoma osetljive na porast temperatura i promene u ekosistemima, zbog čega mogu biti važan pokazatelj stanja životne sredine.

Zaštita počinje dobrim poznavanjem prirode

Istraživači smatraju da je ovo otkriće tek početak. Potrebna su nova istraživanja kako bi se bolje razumelo koliko je peščanih mačaka ostalo, gde se kreću i sa kakvim se pretnjama suočavaju.

Priča o osamnaestosekundnom snimku pokazuje da čak i naizgled beznačajan trenutak može doprineti velikom naučnom otkriću. Istovremeno, podseća koliko je važno istraživati slabo poznata područja i ulagati u zaštitu vrsta koje često ostaju nevidljive – sve dok ne bude prekasno.

Foto: Magnific/roy90