Ako ste ikada čuli da voda u lavabou na severnoj hemisferi otiče u jednom, a na južnoj u suprotnom smeru, verovatno ste se zapitali da li je to zaista moguće. Na prvi pogled, zvuči logično: Zemlja se okreće, pa bi njena rotacija trebalo da utiče i na vodu.

Ali odgovor je malo komplikovaniji. I upravo tu počinje zanimljiv deo priče.

Postoji stvaran fizički fenomen koji može da utiče na smer kretanja vode – Koriolisov efekat. On nastaje zato što se Zemlja okreće oko svoje ose, pa se različite tačke na njenoj površini kreću različitim brzinama. Ta razlika može da utiče na kretanje velikih vazdušnih i vodenih sistema.

Zbog toga se Koriolisov efekat zaista vidi u prirodi. On utiče na velike vremenske sisteme, okeanske struje i formiranje uragana, čije karakteristično kružno kretanje zavisi i od hemisfere na kojoj nastaju.

Ali šta je sa vašim lavaboom? Lavabo ipak nije mali uragan

Upravo tu popularna priča o vodi koja „zna“ na kojoj se hemisferi nalazi prestaje da funkcioniše.

Koriolisov efekat jeste stvaran, ali je veoma slab na malim udaljenostima i u kratkim vremenskim intervalima. A voda u lavabou, kadi ili toaletu ima svega nekoliko sekundi da stigne do odvoda.

U tom kratkom periodu na njen smer mnogo više utiču oblik lavaboa, položaj odvoda, način na koji je voda ušla u posudu, pa čak i sasvim mala početna rotacija vode.

Drugim rečima, ako pustite vodu iz istog lavaboa nekoliko puta, nije nemoguće da će se jednom zavrteti u smeru kazaljke na satu, a drugi put u suprotnom smeru.

I nema mnogo veze sa tim na kojoj se hemisferi nalazite.

Čak i način na koji je voda prethodno sipana može da bude važniji od rotacije cele planete.

Kada Zemljina rotacija ipak pobedi?

To, međutim, ne znači da je priča o Koriolisovom efektu izmišljena. Naprotiv – samo je potrebno napraviti eksperiment u kojem će se ukloniti gotovo svi drugi uticaji.

U tome je ključ: što je sistem veći i što voda sporije otiče, veća je šansa da će efekat Zemljine rotacije postati primetan.

Fizičari to opisuju i pomoću takozvanog Rošbijevog broja, koji poredi uticaj inercije fluida sa uticajem rotacije planete. Kada je kretanje dovoljno sporo i odvija se na dovoljno velikoj udaljenosti, Koriolisov efekat postaje značajniji.

Još šezdesetih godina prošlog veka sprovedeni su pažljivo kontrolisani eksperimenti upravo sa ciljem da se ovaj efekat dokaže.

U jednom eksperimentu iz 1962. godine istraživači sa MIT-a koristili su veliki rezervoar vode, uz niz mera kojima su uklonili početna strujanja i druge poremećaje. Nakon dovoljno dugog vremena, voda je počela da se okreće u smeru koji predviđa Koriolisov efekat za severnu hemisferu – suprotno smeru kazaljke na satu.

Nekoliko godina kasnije, istraživači sa Univerziteta u Sidneju sproveli su sličan eksperiment na južnoj hemisferi. Kada su uklonjeni spoljni uticaji, voda je počela da se okreće u smeru kazaljke na satu.

Dakle, Zemljina rotacija može da odredi smer vrtloga koji nastaje prilikom oticanja vode. Ali samo kada joj se pruži dovoljno vremena i prostora da njen uticaj dođe do izražaja.

A šta je onda sa toaletom?

Tu je odgovor još jednostavniji.

Ako vaš toalet pravi vrtlog, gotovo sigurno ne možete iz njega zaključiti na kojoj ste hemisferi. Konstrukcija šolje je napravljena tako da usmerava vodu, pa oblik mlaza, zidova i odvoda imaju daleko veći uticaj.

Isto važi i za lavabo i kadu.

Zato popularna scena u kojoj neko putuje na drugi kraj sveta i proverava smer oticanja vode kao dokaz da je prešao na drugu hemisferu zapravo nije dobar naučni eksperiment.

Dakle: Koriolisov efekat je stvaran, ali priča da voda u svakom lavabou na severnoj i južnoj hemisferi otiče u suprotnom smeru – nije.

Za to bi bilo potrebno mnogo više od običnog odvoda: veliki rezervoar, veoma mirna voda, pažljivo kontrolisani uslovi i dovoljno vremena.

I možda je upravo to najzanimljiviji deo priče: čak i kada je naučni princip potpuno tačan, način na koji ga primenjujemo u svakodnevnom životu može biti potpuno pogrešan.

Foto: Magnific/bborriss.67