Pre nego što prihvatimo pomeranje sata kao bezopasnu ceremoniju, važno je sagledati njegov uticaj na prirodu, potrošnju energije i emisiju gasova. Dok zagovornici DST tvrde da smanjuje potrošnju energije zahvaljujući dužem dnevnom svetlu, empirijski dokazi nisu jednoznačni.
Klasična teorija kaže: pomeranjem sata unapred u proleće, večeri dobijaju više svetla – pa nam je manje potrebe za veštačkim osvetljenjem. Ipak, takve uštede su često poništene povećanom potrošnjom za grejanje u ranim jutarnjim satima ili hlađenje popodne. U jednoj studiji u Indijani, utvrđeno je da tokom letnjeg računanja vremena dolazi do prosečnog povećanja potrošnje električne energije od oko 1 % – što ukazuje da negativni efekti (grejanje, hlađenje) često nadmašuju uštede osvetljenja.
Meta-analiza 44 studije je otkrila da prinos uštede električne energije iznosi u proseku svega ~0,3 % tokom dana kada važi DST, a u nekim regionima – naročito bliže ekvatoru – može biti i kontraproduktivno.
Štaviše, potrošnja fosilnih goriva, emisije ugljenika i promene u korišćenju grejanja/klimatizacije često nisu obuhvaćene u analizama koje gledaju samo električnu energiju. U nekim slučajevima, pomeranje sata može povećati emisije kroz veće zahteve za hlađenjem ili grejanjem, zavisno od klime i lokalnih navika potrošnje.
I ne radi se samo o energiji. Promena svetlosnih obrazaca utiče i na biljni i životinjski svet. Ekosistemi su prilagođeni prirodnim ritmovima svetlosti i tame. Kad ljudski sistemi „pomere“ svetlo–tamu ciklus, to može poremetiti ponašanje noćnih životinja, migracije, cvetanje, pa čak i oprašivanje. Na primer, svetlosno zagađenje i neprirodno produženje osvetljenih perioda može poremetiti insekte i druge organizme koji se oslanjaju na prirodne tamne periode za noćne aktivnosti. Iako direktne studije često nisu spektakularno brojčane, princip je jasan: narušavanje svetlosnih ciklusa može imati kaskadne efekte u ekosistemima.
Takođe, ne smemo zaboraviti da je moderna potrošnja energije značajno preoblikovana tehnologijom – LED rasveta, pametna kućna rešenja, energetska efikasnost – pa je relativni uticaj „štede svetlošću“ manji nego ranije.
To znači da argumenti za DST iz ugla ekologije često počivaju na zastarelom modelu potrošnje. U nekim regijama koristi od pomeranja sata mogu biti minimalne ili čak negativne.
Zaključno, iz perspektive prirode i održivosti, pomeranje sata donosi višestruke tenzije: male uštede osvetljenja, ali moguće povećanje potrošnje energije za grejanje/klimatizaciju; i potencijalno narušavanje svetlosnih režima u prirodnim sistemima. Za održivu budućnost, vredno je preispitati da li je ovakva praksa zaista u skladu sa ciljevima smanjenja emisija i očuvanja ekosistema.
Foto: Freepik
