Snimak usamljenog pingvina koji se udaljava od svoje kolonije i kreće ka planinama Antarktika postao je ogroman viralni hit na internetu. Iako je snimak star gotovo 20 godina, njegovo iznenadno ponovno pojavljivanje 2026. godine, uz jezivu muziku i egzistencijalni opis, potpuno je zaokupilo pažnju interneta. Video, koji je dobio nadimak „Nihilistički pingvin“, prikazuje miran, postojan hod pingvina ka mestu na kojem je preživljavanje nemoguće.

„Marš ka smrti“

Snimak potiče iz dokumentarnog filma Vernera Hercoga Susreti na kraju sveta (Encounters at the End of the World) iz 2007. godine, koji beleži njegova putovanja po Antarktiku i ljude koje je tamo upoznao. U jednoj upečatljivoj sceni vidi se Adelijev pingvin kako hoda oko 70 kilometara u unutrašnjost Antarktika, udaljavajući se od kolonije i izvora hrane – ka sigurnoj smrti.

Pingvini se inače zadržavaju blizu mora i drugih jedinki, zbog čega je ovakvo ponašanje retko i upečatljivo. Hercog u naraciji opisuje postupke pingvina kao svojevrsni „marš ka smrti“, sugerišući da je malo verovatno da će preživeti ovo putovanje u unutrašnjost kontinenta.

Ovaj snimak danas privlači pažnju širom sveta upravo zbog tog neobičnog ponašanja.

Ljudska aktivnost ugrožava opstanak Antarktika – ovo je razlog

„Prigrli pingvina“

Trend je dodatno eskalirao nakon što je Bela kuća objavila AI-generisanu sliku američkog predsednika Donalda Trampa kako hoda zajedno sa pingvinom ka Grenlandu. Na vizualu pingvin drži američku zastavu, dok se na planinama vidi zastava Grenlanda, uz poruku: „Prigrli pingvina“ (Embrace The Penguin).

Ipak, Bela kuća se brzo našla na meti podsmeha, jer pingvini uopšte ne žive na Grenlandu. Oni obitavaju isključivo na južnoj hemisferi, pre svega na Antarktiku, dok se Grenland nalazi na severnoj hemisferi.

Simbol savremenog burnouta i egzistencijalne krize?

Milioni ljudi podelili su video uz sopstvena tumačenja. Mnogi u ponašanju pingvina vide simbol egzistencijalne krize, sagorevanja na poslu i tihe pobune. Njegov usamljeni hod tumači se kao metafora za „tiho odustajanje“ (quiet quitting) ili želju da se pobegne od „hustle kulture“ i društvenih očekivanja.

Neki su ptici pripisali ljudske emocije, nazivajući je „pobunjenikom“ ili „nihilistom“ koji je „otkrio čoveka u sebi“ i izabrao zaborav umesto rutine.

Jedan od viralnih komentara glasi:

„Mim o nihilističkom pingvinu dobija potpuno drugo značenje kada shvatiš – nije reč o odustajanju, reč je o tome da je zov avanture jači od instinkta za preživljavanje. To nije ludilo. To je najčistiji oblik postojanja – izabrati čudo umesto sigurnosti.“

Nihilizam podrazumeva odbacivanje inherentnog smisla života, a besmisleno i samouništavajuće putovanje pingvina savršeno se uklapa u taj osećaj. Trend odjekuje jer pogađa savremene anksioznosti i želju ljudi da se isključe iz pritisaka društva.

Da li pingvin zaista prolazi kroz egzistencijalnu krizu? Najverovatnije ne. Mim „nihilističkog pingvina“ eksplodirao je jer ljudi projektuju sopstvena osećanja na njegov spor, usamljen hod. Internet ga je prihvatio kao metaforu savremenog stanja duha.

Naučnici, međutim, nude jednostavnije i tragičnije objašnjenje. Pingvini mogu da se dezorijentišu usled bolesti, povrede ili fizioloških problema, zbog čega krenu ka unutrašnjosti kontinenta, gde na kraju uginu.

Stručnjaci iz dokumentarca, uključujući istraživača pingvina dr Dejvida Ainlija, objašnjavaju da se ovaj pingvin uputio ka središtu kontinenta, gde ga gotovo sigurno čeka smrt od gladi, iscrpljenosti ili smrzavanja, bez ikakve podrške kolonije ili izvora hrane. Čak i da je vraćen u grupu, najverovatnije bi ponovo krenuo istim putem.

Foto: Freepik/EyeEm