Na mapi Evrope, Džerzi i Gernzi deluju gotovo neprimetno – minijaturna ostrva u Lamanšu, poznata po slikovitim obalama, blagoj klimi i turizmu. Ali iza tog skromnog geografskog formata krije se potencijal da postanu veliki energetski igrači, sposobni da obezbede čistu struju za milione domova širom kontinenta.

Prema procenama Marka Lejburna, suosnivača energetske kompanije Dyna, samo Džerzi mogao bi da obezbedi između 1 i 1,5 gigavata snage iz vetroparkova na moru. To je dovoljno za pedesetak do šezdeset turbina, koje bi mogle da napajaju najmanje milion domaćinstava. Gernzi, pak, raspolaže još većim kapacitetom – čak duplo većim – što znači da bi njegova mreža vetroturbina mogla da zadovolji potražnju daleko izvan ostrva.

Za lokalne zajednice to bi značilo prekretnicu. Do sada zavisna od uvoza energije, ova minijaturna ostrva mogla bi da postanu izvoznici struje, snabdevajući Francusku i Veliku Britaniju. Takav scenario doneo bi višak prihoda koji se meri u stotinama miliona funti godišnje. Političari sa Gernzija podsećaju da bi se time ostrvo moglo vratiti u finansijski položaj kakav je imalo osamdesetih i devedesetih godina, kada je budžet beležio višak, objavio je BBC.

Pored ekonomskog značaja, tu je i snažna ekološka dimenzija. Vetrofarme bi pomogle ostrvima da smanje emisije ugljen-dioksida i postanu deo šire evropske mreže održive energije. Kako kaže Stiv Lus, ministar za životnu sredinu Džerzija, postoji osećaj hitnosti: „Znamo da klima menja pravila igre i da naš uticaj nije ogroman, ali moramo učiniti sve što možemo da damo svoj doprinos.“

Ipak, put do realizacije je dug. Stručnjaci procenjuju da bi od prvih planova do puštanja turbina u rad moglo da prođe osam do deset godina. Dok privatne kompanije tvrde da bi „ugovori već bili potpisani da je sve u njihovim rukama“, vlasti ostrva naglašavaju potrebu za temeljitim analizama i pažljivim odlučivanjem.