Ženke feretke (afrički tvor) mogu da uginu ako se ne pare, zato što njihovo telo tokom teranja proizvodi izuzetno visoke nivoe estrogena.

Za razliku od mnogih drugih životinja, feretka može ostati u tom stanju nedeljama ili čak mesecima, sve dok se ne desi ovulacija. Pošto je feretka indukovani ovulator, jajne ćelije se oslobađaju tek tokom parenja. U prirodi je to korisno jer sprečava “rasipanje” jajnih ćelija, ali u uslovima kućnog držanja može biti ozbiljan problem ako ženka ostane neparena.

Ako se estrus ne prekine, estrogen nastavlja da se gomila do nivoa koji postaju opasni po život. Produžena izloženost visokom estrogenu oštećuje koštanu srž – mesto gde nastaju sve nove krvne ćelije. Kada koštana srž oslabi, feretka gubi sposobnost da proizvodi crvena i bela krvna zrnca i trombocite.

Telo više nema načina da se brani od infekcija, dolazi do anemije, slabosti, bledila i gubitka energije, a stanje može preći u teški oblik aplastične anemije, koji je često fatalan bez hitne veterinarske pomoći.

Zanimljivo je da iako se kod nas često koristi naziv „afrički tvor“, većina domaćih feretki zapravo potiče od evropskog tvora. Uprkos blagoj konfuziji oko imena, njihov reproduktivni sistem je svuda isti – osetljiv i zahteva pažljivu kontrolu. Feretke su poznate po svojoj živahnosti i radoznalosti kada su budne, ali i po tome što spavaju i do 18 sati dnevno, pa vlasnici ponekad i ne primete da estrus traje predugo sve dok se ne pojave prvi simptomi.

Da bi se sprečile opasne posledice produženog teranja, vlasnici mogu da se odluče za sterilizaciju, hormonske injekcije ili parenje sa vazektomisanim mužjakom – sve su to bezbedne i efikasne metode koje veterinari preporučuju sirom sveta. Pravovremena briga o reprodukciji je jedan od ključnih faktora za dug i zdrav život feretke, koja u proseku može da živi između šest i deset godina.

Foto: Unsplash