Evropska unija je tokom Globalnog turističkog foruma 2025. godine u Briselu prvi put predstavila strategiju održivog turizma, čime je označen prelomni trenutak u načinu na koji kontinent pristupa putovanjima i odgovornosti prema životnoj sredini. Strategija je predstavljena u trenutku kada Evropa beleži rekordne brojeve turista i sve izraženije klimatske rizike, što dodatno naglašava njenu hitnost.
Planirano je da strategija stupi na snagu 2026. godine, a njen cilj je da uskladi ekonomski rast sa zaštitom životne sredine i dobrobiti lokalnih zajednica. Ona nastoji da odgovori na sve veći pritisak na infrastrukturu, ekosisteme i stanovništvo, uz istovremeno očuvanje prosperitetne i održive budućnosti evropskog turizma.
Istinska održivost podrazumeva smanjenje emisija u svim segmentima putovanja, zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa, kao i obezbeđivanje ravnomernog razvoja. Turizam danas učestvuje sa 5,1 odsto u bruto dodatoj vrednosti Evropske unije, što iznosi oko 807 milijardi evra godišnje, i zapošljava više od 20 miliona ljudi. Ipak, nagli porast broja posetilaca, naročito u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, doveo je do preopterećenja lokalne infrastrukture i resursa. Ove četiri zemlje čine više od 60 odsto svih noćenja u Evropi, a prekomerni turizam i sezonalnost doprinose degradaciji životne sredine i rastu društvenih tenzija, piše Happy Eco News.
Nova strategija direktno se bavi ovim disbalansom, podstičući pravedniji rast i ravnomerniju raspodelu turista širom kontinenta i tokom cele godine. Iako Evropska unija nema direktna zakonodavna ovlašćenja u oblasti turizma, njen uticaj kroz transportnu, energetsku i ekološku politiku pruža snažne mehanizme za indirektno oblikovanje ovog sektora. Mere poput uredbe ReFuelEU Aviation, usmerene na korišćenje održivog avio-goriva, pokazuju sposobnost EU da ekološkim propisima utiče na troškove, rute i obrasce putovanja širom Evrope. Bez održivog upravljanja, ubrzani rast turizma mogao bi da ugrozi sopstvenu konkurentnost, pa čak i prihvatanje turizma od strane lokalnog stanovništva. Rizici su dodatno pojačani činjenicom da se Evropa zagreva dvostruko brže od globalnog proseka. Pojedini gradovi, poput Barselone i Kopenhagena, već danas predstavljaju modele vizije EU, sa više zelenih površina, pametnijom infrastrukturom i većom otpornošću na poplave i toplotne talase.
Nadovezujući se na „Tranzicioni put turizma” iz 2022. godine, koji je definisao 27 ciljeva održivosti, novi plan integriše više od 500 obaveza koje je preuzelo 240 organizacija. Inicijative poput kopenhaškog programa CopenPay, koji nagrađuje ekološki odgovorno ponašanje lokalnim iskustvima, pokazuju kako inovacije mogu da angažuju putnike, istovremeno smanjujući njihov negativni uticaj na životnu sredinu, u skladu sa ciljevima nove strategije.
Strategija održivog turizma EU ima za cilj da evropska putovanja učini održivijim kroz smanjenje gužvi, podsticanje ekološki prihvatljive mobilnosti i unapređenje koordinacije među državama članicama. Takođe, predviđa jačanje otpornosti na krize – od klimatskih šokova do geopolitičkih poremećaja – kako bi se obezbedila dugoročna održivost najposećenijih evropskih destinacija. Inkluzivan pristup Evropske komisije, koji uključuje javne konsultacije i povratne informacije relevantnih aktera, obezbeđuje da strategija odražava različite perspektive. Projekat Održivi turizam EU, koji traje od 2023. do 2025. godine, već je pomogao destinacijama da unaprede ekološke i društvene rezultate. Mehanizam „tvinovanja”, zasnovan na razmeni iskustava među gradovima sa sličnim izazovima, podstiče saradnju u oblastima pristupačnosti, sezonalnosti i promena u ponašanju potrošača.
Tokom 2025. godine, 90 organizacija za upravljanje destinacijama okupilo se u Briselu na radionicama na kojima su razvijena konkretna rešenja – od gamifikovanih kampanja za podizanje svesti do programa celogodišnjeg turizma. Evropska komisija je istovremeno objavila primere dobre prakse iz 50 destinacija koje se suočavaju sa problemima poput nestašice vode i upravljanja otpadom. Primeri kao što su napredni sistem reciklaže vode u Benidormu i model turizma bez otpada u Bledu pokazuju kako inovacije mogu da povežu ekonomski rast sa odgovornim upravljanjem životnom sredinom. Kao dopuna ovim inicijativama, novi komunikacioni alat EU pruža materijale za promociju odgovornog putovanja širom Evrope.
Imenovanje posebnog komesara za transport i turizam dodatno potvrđuje dugoročnu posvećenost Evropske unije rešavanju problema masovnog turizma. Nova strategija održivog turizma polazi od stava da budućnost evropskog turizma zavisi od uspostavljanja ravnoteže između rasta i očuvanja, posetilaca i lokalnih zajednica, tradicije i inovacija.
Tehnologija i podaci imaće ključnu ulogu u optimizaciji kretanja posetilaca, smanjenju ekološkog otiska i unapređenju turističkog iskustva. Pametni turizam, zasnovan na digitalnim alatima, štiti prirodne resurse i obogaćuje kulturni doživljaj, pomažući Evropskoj uniji da ostvari ciljeve zacrtane ovom strategijom.
U svojoj suštini, strategija održivog turizma EU polazi od toga da rešenja već postoje – potrebno ih je samo primeniti u većem obimu. Plan stavlja akcenat na inkluzivnost, obezbeđujući pristupačnost starijim putnicima i osobama sa invaliditetom, zaštitu lokalne kulture i davanje prioriteta dobrobiti zajednica uporedo sa ekonomskim razvojem. Digitalna obuka turističkih profesionalaca, naročito u manjim gradovima i ruralnim sredinama, treba da obezbedi ravnopravne kapacitete za primenu novog modela. Povezujući ekološke, društvene i tehnološke aspekte, Evropa nastoji da izgradi turistički sistem koji istovremeno služi ljudima, planeti i prosperitetu.
Foto: Unsplash/Getty Images
