El Niño bi mogao da podstakne ekstremne vremenske prilike i podigne temperature na rekordne vrednosti ove godine, ali koliko smo sigurni da će se zaista vratiti?
Strahovi da će globalne temperature dostići nove rekorde počeli su da rastu, jer stručnjaci upozoravaju da bi El Niño mogao da se formira kasnije tokom godine. Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), postoji 50 do 60 odsto šanse da se El Niño razvije u periodu između jula i septembra i nakon toga, dok se prelazak sa La Niñe na ENSO-neutralne uslove očekuje u periodu februar–april sa verovatnoćom od oko 60 odsto.
Međutim, NOAA upozorava da je modelska neizvesnost i dalje „značajna“, jer prognoze na početku godine obično imaju manju preciznost.
Šta su El Niño i La Niña?
El Niño i La Niña su dva suprotna klimatska fenomena u Tihom okeanu koji utiču na vremenske prilike širom sveta. Pasati u Pacifiku obično duvaju od istoka ka zapadu, potiskujući tople površinske vode ka zapadnom delu okeana.
El Niño, što na španskom znači „dečak“, nastaje kada ti vetrovi oslabe ili promene smer, pa se vode u istočnom Pacifiku zagrevaju više nego obično.
Tokom perioda La Niñe („devojčica“), istočno-zapadni pasati postaju jači i potiskuju tople vode dalje ka zapadu, prema obalama Australije i jugoistočne Azije. To omogućava da hladnija voda iz dubine okeana izbije na površinu, zbog čega su temperature površine mora u proseku niže, posebno u Americi.
El Niño se javlja neredovno, otprilike svakih dve do sedam godina, i obično traje oko godinu dana, ali može potrajati i duže. Često ga prati La Niña.
Kakav uticaj El Niño ima na vreme?
„El Niño obično smanjuje padavine na većem delu tropskih kopnenih oblasti“, kaže Kieran Hunt, klimatski naučnik iz Nacionalnog centra za atmosferske nauke u Velikoj Britaniji.
„To znači da su, pod svim ostalim jednakim uslovima, monsuni u Aziji, Africi i Južnoj Americi obično suvlji nego inače. Takođe je povezan sa povećanim padavinama i povremenim poplavama na jugu Sjedinjenih Američkih Država, u Peruu, Argentini, južnoj Evropi, Keniji i Ugandi.“
El Niño takođe može pojačati toplotne talase u tropima, zbog čega su godine sa ovim fenomenom često među najtoplijim zabeleženim. Neki meteorolozi procenjuju da tipičan El Niño dovodi do privremenog povećanja prosečne globalne temperature za 0,1 do 0,2 stepena Celzijusa.
To nije toliko značajno kao porast temperature uzrokovan ljudskim aktivnostima i emisijama gasova sa efektom staklene bašte, koji su podigli prosečnu globalnu temperaturu za približno 1,3 do 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
Ponovno definisanje El Niña
Tokom poslednjih 75 godina, meteorolozi su El Niño i La Niñu definisali na osnovu razlike u temperaturi u tri tropska regiona Pacifika u poređenju sa uobičajenim vrednostima. El Niño je označavan kada je temperatura bila 0,5 stepeni Celzijusa viša od proseka, dok je La Niña podrazumevala istu razliku u suprotnom smeru u odnosu na tridesetogodišnje proseke.
Međutim, kako gasovi koji zadržavaju toplotu nastavljaju da zagrevaju planetu, ono što naučnici smatraju „normalnim“ stalno se menja.
Zbog toga je, počevši od prošlog meseca, NOAA uvela novi indeks koji poredi temperature sa ostatkom tropskih oblasti Zemlje. U poslednje vreme razlika između starog i novog metoda može iznositi čak pola stepena Celzijusa, što je dovoljno da ima značajan uticaj, kaže Nat Johnson, meteorolog iz NOAA-ove Laboratorije za geofizičku dinamiku fluida.
Ovaj pristup bi verovatno značio nešto više La Niña epizoda i manje El Niño pojava nego u starom sistemu, dodaje Johnson, piše Euronews Green.
„Kada se El Niño razvije, verovatno ćemo zabeležiti novi globalni temperaturni rekord“, kaže Jennifer Francis iz Istraživačkog centra za klimu Woodwell.
„’Normalno’ je napušteno pre nekoliko decenija. A sa ovoliko toplote u sistemu, svi bi trebalo da se pripreme za ekstremne vremenske prilike koje će to dodatno pojačati.“
Foto: Freepik/user17316117
