Zabrana uništavanja neprodate odeće u Evropskoj uniji stupa na snagu za velike kompanije 19. jula ove godine. Evropska komisija usvojila je nova pravila 9. februara, u okviru Ecodesign for Sustainable Products Regulation (ESPR), koji definiše kako proizvodi koji se prodaju u EU treba da budu dizajnirani, korišćeni i odloženi na odgovoran način. ESPR je jedan od najobuhvatnijih instrumenata politike proizvoda kojim EU podstiče proizvođače na održivost.
Razmere problema jasno pokazuju zašto je akcija neophodna. Svake godine u Evropi između 4% i 9% neprodatog tekstila biva bačeno ili spaljeno pre nego što ga iko obuče. Taj otpad godišnje generiše oko 5,6 miliona tona emisije ugljen-dioksida. Za poređenje, to je skoro jednako ukupnim neto emisijama Sweden iz 2021. godine. To nisu apstraktni brojevi, već konkretna šteta po životnu sredinu koju ova zabrana ima za cilj da zaustavi.
Praksa uništavanja neprodate robe dugo je bila uobičajena u modnoj industriji. Brendovi su često radije uništavali višak proizvoda nego da ih snižavaju, doniraju ili ponovo iskoriste. Rezultat je ogromno rasipanje resursa od vode i energije korišćenih za proizvodnju, do samih sirovina. Samo u France godišnje se uništi neprodata roba u vrednosti od oko 630 miliona evra. U Germany se svake godine odbaci skoro 20 miliona vraćenih artikala, delom zbog rasta online kupovine i lakih politika povrata, prenosi Happy Eco News.
Prema novim pravilima EU, velike kompanije moraju da prestanu sa ovom praksom. Umesto toga, očekuje se da pažljivije upravljaju zalihama, drugačije tretiraju povraćaje i istraže opcije poput preprodaje, prerade, donacija ili drugih oblika ponovne upotrebe. Postoje određeni izuzeci, na primer kada su proizvodi oštećeni ili predstavljaju bezbednosni rizik. Nacionalne institucije u državama članicama nadgledaće primenu i sprovođenje ovih pravila. Srednje velike kompanije moraće da ispune iste zahteve od 2030. godine, čime se manjim firmama ostavlja više vremena za prilagođavanje.
Pored zabrane, uvodi se i obaveza transparentnosti. Od februara 2027. godine kompanije će morati da prijavljuju količine neprodate robe koju odbacuju, u standardizovanom formatu. Ova obaveza već važi za velike kompanije, dok će srednje biti obuhvaćene od 2030. godine. Standardizacija omogućava lakše poređenje podataka i veću odgovornost kompanija.
Nova pravila stvaraju ravnopravnije uslove na tržištu. Brendovi koji su već ulagali u održive prakse često su imali veće troškove od onih koji su uništavali višak robe. Ova zabrana uklanja tu neravnopravnost i nagrađuje odgovorno poslovanje.
Komesarka Jessika Roswall istakla je da se tekstilni sektor kreće ka održivosti, ali da i dalje postoje veliki izazovi. Cilj novih mera nije kažnjavanje kompanija, već podrška tranziciji. Oni koji usvoje cirkularne modele gde se proizvodi koriste što duže mogu očekivati manje troškove, veće poverenje potrošača i bolju reputaciju.
I potrošači imaju važnu ulogu. Sve veća svest o uticaju brze mode već podstiče prelazak na second-hand kupovinu, iznajmljivanje i promišljeniju potrošnju. Ova zabrana dodatno učvršćuje taj trend, čineći rasipanje ne samo nepoželjnim, već i nezakonitim, piše Happy Eco News.
ESPR regulativa će se vremenom proširiti i na druge proizvode, sa ciljem prelaska na cirkularnu ekonomiju gde se proizvodi prave da traju duže, lakše popravljaju i ponovo ulaze u upotrebu, umesto da završe kao otpad.
Transformacija modne industrije neće se dogoditi preko noći, ali uz jasne rokove, sistem izveštavanja i postepeno uvođenje pravila, EU nudi realan put napred. Cilj nije samo manje otpada, već potpuno novi način razmišljanja o proizvodima koji se ne prodaju.
Foto: Freepik/jcomp
