Novo istraživanje otkriva da je Pariz postao najbolji grad na svetu za biciklizam, prestigavši Amsterdam i Kopenhagen kada je reč o infrastrukturi prilagođenoj deci.

Pariz se iz grada zagušenog saobraćajem transformisao u najbezbednije mesto u Evropi u kome deca mogu samostalno da se kreću pešice ili biciklom. Francuska prestonica ponela je titulu najboljeg grada na svetu za decu-bicikliste, ostavivši iza sebe legendarne biciklističke gradove poput Amsterdama i Kopenhagena, pokazuje veliko novo istraživanje organizacije Clean Cities Campaign.

Rangiranje je zasnovano na tri ključna faktora koji su najvažniji za bezbedno kretanje dece: ulice oko škola u kojima je saobraćaj zatvoren tokom određenih sati, zaštićene biciklističke staze fizički odvojene od automobila i niža ograničenja brzine širom grada. Zahvaljujući hrabrim promenama sprovedenim tokom poslednje decenije, naročito pod vođstvom gradonačelnice An Idalgo, Pariz je zauzeo prvo mesto, piše Happy Eco News.

Živeći u Berlinu, lično sam svedočio koliko evropski gradovi mogu da promene način na koji razmišljaju o mobilnosti. Ono što je Pariz postigao pokazuje da je moguće staviti decu na prvo mesto prilikom planiranja saobraćaja. Rezultati su očigledni, porodice se danas osećaju sigurno da decu puštaju da sama idu biciklom u školu, umesto da ih voze automobilom.

Ova transformacija nije se dogodila preko noći. Pariz je započeo veliku rekonstrukciju biciklističke infrastrukture oko 2014. godine, dok su najznačajnije promene sprovedene između 2020. i 2024. U tom četvorogodišnjem periodu izgrađene su stotine kilometara zaštićenih biciklističkih staza i uvedena su široka ograničenja brzine. Gradovi koji danas kreću sličnim putem mogu očekivati vidljive rezultate u roku od tri do pet godina kontinuiranih ulaganja.

Najveći preokret donela je mreža zaštićenih biciklističkih staza. To nisu samo iscrtane linije na kolovozu koje vozači ignorišu, već fizički odvojene trase koje u potpunosti štite bicikliste od automobilskog saobraćaja. Takve rute danas pokrivaju gotovo polovinu pariskih ulica, što je uporedivo sa Helsinkijem i objašnjava zašto se Pariz smatra najboljim biciklističkim gradom za decu.

Za roditelje, ova promena znači sve. Slanje deteta biciklom u školu nekada je delovalo opasno i zastrašujuće. Danas to postaje uobičajen način kretanja. Infrastruktura je dovoljno bezbedna da roditelji imaju poverenja, čime se dodatno učvršćuje imidž Pariza kao biciklističkog raja.

Veliki doprinos dale su i takozvane „školske ulice“. To su ulice oko osnovnih škola koje se tokom dolaska i odlaska đaka zatvaraju za većinu vozila. One poboljšavaju kvalitet vazduha, smanjuju broj nezgoda i podstiču porodice da biraju hodanje ili bicikl umesto automobila.

Iako London ima čak više školskih ulica od Pariza, francuska prestonica i dalje visoko kotira i svake godine širi ovu praksu. Istraživanja pokazuju da ove zone ne samo da štite decu, već i motivišu porodice da češće ostave automobile kod kuće. Reč je o urbanom planiranju koje pomaže roditeljima da donose zdravije odluke, dok istovremeno gradi vrhunsko biciklističko okruženje.

Treći ključni faktor koji je Parizu doneo visoko mesto jesu ograničenja brzine. Danas se niže brzine primenjuju na gotovo devet od deset ulica u gradu. Većina saobraćajnica ima ograničenje od oko 30 km/h, umesto znatno viših brzina koje su nekada bile uobičajene.

Svaki roditelj zna kolika je razlika između automobila koji prolaze brzinom od 50 km/h i onih koji voze 30 km/h. Niže brzine nisu samo brojke na znakovima – one suštinski menjaju osećaj bezbednosti na ulicama, zbog čega Pariz danas mnogi smatraju najboljim biciklističkim gradom na svetu.

Ekonomski efekti ovih promena uglavnom su pozitivni. Lokalni biznisi u blizini zaštićenih biciklističkih staza beleže veći promet i rast prodaje. Vrednost nekretnina u kvartovima sa razvijenom biciklističkom infrastrukturom rasla je brže od gradskog proseka. Iako su početni troškovi izgradnje bili visoki, gradske vlasti procenjuju da će uštede u zdravstvenom sistemu i poboljšan kvalitet vazduha nadoknaditi ulaganja u roku od 15 godina.

Rang-lista je donela i neka iznenađenja. Amsterdam je zauzeo drugo mesto, a slede Antverpen, Brisel, Lion i Helsinki. Kopenhagen je pao čak na 11. poziciju, uprkos bogatoj biciklističkoj infrastrukturi, jer nema dovoljno školskih ulica i sporo uvodi zone sa nižim brzinama.

Studija je pokazala i velike razlike unutar pojedinih zemalja. Italija, na primer, ima uspešne programe školskih ulica u gradovima poput Bolonje, ali su se čak četiri italijanska grada našla na samom dnu liste zbog političkog otpora i neujednačene primene mera. Slične nedoslednosti primećene su u Nemačkoj i Poljskoj, gde se u mnogim sredinama i dalje daje prednost automobilima u odnosu na ljude.

Zdravstvene koristi transformacije Pariza su značajne. Zagađenje vazduha smanjeno je za oko 25% u oblastima sa najrazvijenijom biciklističkom infrastrukturom. Broj hitnih intervencija zbog nezgoda u kojima su učestvovala deca-biciklisti znatno je opao nakon uvođenja zaštićenih staza. Istovremeno, fizička aktivnost među školskom decom je porasla jer sve više porodica bira aktivne načine kretanja.

I pored velikog napretka, nijedan grad nije dobio savršenu ocenu. Pariz i dalje treba da proširi mrežu školskih ulica na još više delova grada. Organizacija Clean Cities Campaign poziva vlade da lokalnim liderima daju više ovlašćenja kako bi deca bila prioritet u planiranju urbane mobilnosti.

Za sve koji redovno voze bicikl, ove promene predstavljaju veliki zaokret u načinu na koji evropski gradovi razmišljaju o saobraćaju. Infrastruktura koja štiti decu čini gradove zdravijim, tišim i prijatnijim za sve. Pariz je danas predvodnik pokreta ka urbanom dizajnu prilagođenom porodicama.

Gradovi koji još nisu krenuli tim putem morali bi da reaguju. Primer Pariza pokazuje da je moguće stvoriti ulice na kojima se porodice osećaju sigurno da decu puste da se samostalno kreću. Potrebni su politička volja i dugoročna ulaganja, ali transformacija u grad prijatelj biciklista i dece itekako je dostižna.

Foto: Unasplash/Arnaud Mariat