Kad bismo imali dinar svaki put kad bismo u šetnji gradom videli pukotine ili rupe na pločniku, bili bismo milioneri. Većina njih tako stoji godinama: neki uvijaju zglobove zbog njih, a oni koji su već iskusni i navikli znaju gde da zakorače. Nekome smetnja, drugima inspiracija – tako bi mogao da se opiše poduhvat francuskog umetnika Ememema iz Liona, koji popravlja francuske trotoare i pretvara ih u mala umetnička dela dostupna svima.
Počeo je tako što je „krpio“ ispred svoje ulice, koja je tada delovala kao obična, stara, mračna i dosadna ulica. Pravio je male šarene ukrase sa komadima grnčarije koje je već imao u radionici, a kada je zadovoljno pogledao gotov rad, rodila se ljubav. Počeo je još jednu akciju, pa drugu, pa još jednu…
Ubrzo je svoj grad prekrio sa više od 350 malih umetničkih dela, zbog čega su počeli da ga zovu u druge zemlje, od Norveške i Škotske do Nemačke i Italije, i gradove širom Francuske.
Svoj metod rada opisuje kao ljuštenje, čin ljubavi, popravke i prisvajanja mesta, odnosno javnog prostora koji često zanemarujemo, a koji treba da bude prirodan kao i dom koji imamo u svoja četiri zida. Pukotine i rupe na trotoarima popunjavaju se keramikom, staklom, kamenom ili bilo kojim materijalom koji se pokaže dovoljno izdržljivim, piše Pun Kufer.
Umetničke intervencije radi noću, tako da će ujutru prolaznike dočekati prijatna iznenađenja. On ih smatra svojevrsnim porukama ljubavi.
Reč je o procesu koji podseća na čuvenu japansku tehniku Kintsugi, u kojoj se pukotine na keramici prihvataju i saniraju popunjavanjem zlatom. Filozofija iza toga je prihvatiti nesavršenost i pronaći lepotu u oštećenom i slomljenom. To dolazi kao mešavina osećanja žaljenja zbog nečega što nije uspelo, ali i potrebe da se prihvati promena.
U tom smislu, on je primenljiv i na ljudski život – promene treba prihvatiti, a greške, lomove i nesrećne događaje prigrliti kao deo života.
Foto: Unsplash/Getty Images
