Otkriće mediteranskog koralnog grebena u italijanskom Napuljskom zalivu otkrilo je ogromnu formaciju belih korala na dubinama većim od 500 metara, pružajući nove uvide u ugrožene morske ekosisteme.
Ovo otkriće predstavlja značajan iskorak za naučnike koji proučavaju dubokomorska okruženja. Italijanski Nacionalni istraživački savet saopštio je da je tokom istraživačke misije finansirane od strane Evropske unije greben lociran kod obale Napulja, u kanjonu Dohrn. Prostrani greben belih korala sadrži važne vrste i fosilne tragove koji pružaju uvid u drevne morske uslove.
Tokom istraživanja, naučnici su otkrili masivne koralne strukture širine veće od dva metra. Ove formacije prostiru se duž vertikalne litice visoke više od 80 metara. Greben se uglavnom sastoji od tvrdih dubokovodnih korala, poznatih kao beli korali, zbog odsustva pigmentacije.
Ekosistem obuhvata dve ključne vrste hladnovodnih korala: Lophelia pertusa i Madrepora oculata. Ove vrste grade osnovu onoga što naučnici nazivaju biokonstrukcijama, strukturama koje stvaraju staništa za raznovrstan morski život u inače pustim dubokomorskim sredinama.
Tokom misije, duboku morsku dolinu istraživala je daljinski upravljana podmornica. Napredna tehnologija omogućila je istraživačima da dokumentuju pun obim grebena bez narušavanja osetljivih formacija. Tim je zabeležio prisustvo crnih korala, solitarnih korala i sunđera koji žive među belim koralima.
Greben čuva i fosilne tragove ostriga i drevnih korala. Italijanski istraživački savet ove ostatke opisuje kao istinska geološka svedočanstva daleke prošlosti. Analizom slojeva unutar koralnih struktura, naučnici mogu rekonstruisati istorijske okeanske uslove i predvideti kako bi savremeni grebeni mogli reagovati na promene u životnoj sredini.
Vođa misije, Đorđo Kastelan, ovo otkriće je nazvao izuzetnim za italijanske vode. Koralne formacije ovakve veličine i složenosti nikada ranije nisu zabeležene u kanjonu Dohrn. Slične strukture retko se nalaze i u drugim delovima Mediteranskog mora, što ovo otkriće čini posebno vrednim za regionalnu morsku nauku.
Koralni grebeni često se nazivaju „kišnim šumama mora“ jer udomljuju milione vrsta. Ovi ekosistemi podržavaju morski život daleko izvan svojih fizičkih granica. Ribe, rakovi i drugi organizmi oslanjaju se na koralne strukture kao izvor hrane i skloništa tokom celog životnog ciklusa, prenosi Happy Eco News.
Dubokomorski korali suočavaju se sa sve većim pritiscima ljudskih aktivnosti. Ribolov tehnikom povlačenja mreža po dnu mora ozbiljno oštećuje krhke koralne strukture kojima su potrebni vekovi da izrastu. Jedan prolazak ribolovne opreme može uništiti formacije stare stotinama godina.
Zakiseljavanje okeana i porast temperature mora dodatno ugrožavaju ove spororastuće organizme. Ugljen-dioksid koji morska voda apsorbuje snižava pH vrednost, što otežava koralima izgradnju i održavanje njihovih skeleta od kalcijum-karbonata. Otkriće grebena kod Napulja pruža ključne podatke za planiranje zaštite prirode. Naučnici sada mogu mapirati rasprostranjenost dubokomorskih koralnih staništa u Mediteranu. Ove informacije pomažu nadležnim institucijama da identifikuju područja koja zahtevaju zaštitu od destruktivnih ribolovnih praksi i industrijskih aktivnosti.
Ovo otkriće pokazuje sposobnost mora da podrži složene ekosisteme čak i na velikim dubinama. Mediteransko more ima znatno manje velikih koralnih grebena u poređenju sa tropskim okeanima, što svako ovakvo otkriće čini izuzetno dragocenim za regionalne napore u očuvanju prirode. Beli korali grade svoje strukture bez simbiotskih algi koje tropskim koralima daju boju. U potpunosti zavise od hvatanja čestica hrane iz morskih struja. Ovakav način ishrane zahteva izuzetno čistu vodu i stabilne uslove sa konstantnim dotokom hranljivih materija.
Dubina kanjona Dohrn štiti ove korale od pojedinih pretnji sa površine. Ipak, aktivnosti poput dubokomorskog rudarstva i polaganja kablova mogu ugroziti ove osetljive ekosisteme. Naučnici naglašavaju potrebu za zaštitnim merama pre nego što se industrijske aktivnosti prošire na veće dubine.
Ovo otkriće pokazuje koliko toga još uvek ne znamo o dubinama okeana. Čak i dobro istražena područja, poput Napuljskog zaliva, mogu skrivati iznenađujuće ekosisteme. Dalja istraživanja verovatno će otkriti dodatne skrivene zajednice vredne zaštite.
Nalazi naglašavaju značaj finansiranja morskih istraživačkih misija. Savremena tehnologija omogućava naučnicima da istraže ranije nedostupna područja. Svaka ekspedicija doprinosi ključnim saznanjima o zdravlju okeana i biodiverzitetu.
Zaštićena morska područja mogla bi pomoći u očuvanju ovog novootkrivenog grebena i sličnih formacija. Italija ima priliku da proširi zone zaštite koje štite dubokomorska staništa. Takvi koraci bi koristili morskim ekosistemima, budućim istraživanjima i pokazali lidersku ulogu u očuvanju Mediterana.
Ovo otkriće otvara nova poglavlja u razumevanju dubokomorske biološke raznovrsnosti. Istraživači sada imaju pristup živom arhivu morske istorije. Fosili i živi organizmi zajedno pričaju priču dugu hiljadama godina mediteranske ekologije.
Foto: freepik/frimufilms
