Ogroman oblak prašine iz Sahare trenutno se kreće preko Mediterana i ka zapadnoj Evropi, donoseći narandžaste zalaske sunca, zamagljene horizonte i tanak sloj pustinjskog peska koji prekriva sve, od vetrobranskih stakala do solarnih panela.
Prema najnovijim prognozama Službe za praćenje atmosfere programa Kopernik (CAMS), oblak će se u narednim danima kretati ka severu i značajno uticati na kvalitet vazduha na Iberijskom poluostrvu, a zatim se proširiti i do Ujedinjenog Kraljevstva i Skandinavije.
Čestice su podignute iz Sahare i prešle hiljade kilometara do Evrope. „To samo pokazuje da smo povezani preko granica i kontinenata kroz sastav atmosfere“, kaže Mark Parington, viši naučnik u okviru CAMS-a.
Koji su zdravstveni rizici od PM10 prašine?
Iako prašina stvara spektakularne fotografije u tonovima sepije, ona nosi i tihi zdravstveni rizik. Nacionalne meteorološke službe, uključujući AEMET u Španiji, IPMA u Portugalu i Météo-France, izdale su upozorenja zbog pogoršanja kvaliteta vazduha.
Glavna briga tokom ovakvih događaja su PM10 čestice, suspendovane čestice manje od 10 mikrometara u prečniku. One su relativno grube, ali dovoljno sitne da prodru u pluća, nadraže disajne puteve, pogoršaju astmu i posebno ugroze starije osobe i decu.
U evropskim gradovima ljudi su češće upoznati sa PM2.5 zagađenjem, koje je još sitnije i potiče iz izduvnih gasova, industrije i sagorevanja drveta. PM2.5 čestice prodiru dublje u pluća i mogu čak ući u krvotok.
Saharanska prašina se uglavnom sastoji od većih PM10 mineralnih čestica, ali tokom ovakvih epizoda koncentracije mogu toliko porasti da ukupni nivo čestica premaši bezbedne granice Svetske zdravstvene organizacije.
Da li klimatske promene uzrokuju ovu prašinu?
Saharski događaji prašine često dospevaju u medije, ali ne treba ih automatski povezivati sa globalnim zagrevanjem. Prema Paringtonu, naučna slika još nije potpuno jasna. „Ne postoji jasan dokaz o tome kako širenje pustinjskih zona utiče na izvore prašine“, objašnjava on, misleći na širenje Sahare ka jugu pod uticajem klimatskih promena i ljudskih aktivnosti.
Veliki deo prašine potiče iz specifičnih područja poput depresije Bodélé u Čadu, gde su uslovi takvi da se čestice lako podižu u atmosferu pod određenim pritiskom. Više temperature, suše i povećano isparavanje smanjuju vlažnost zemljišta, a u kombinaciji sa lošim upravljanjem zemljištem stvaraju uslove za jače oluje prašine i peska.
Postoje i pretpostavke da promene u atmosferskoj cirkulaciji, povezane sa klimatskim promenama, mogu povećati učestalost saharskih oluja koje stižu do Evrope. Ipak, naučnici su oprezni u direktnom povezivanju ovih pojava, jer nema dovoljno istorijskih podataka koji bi potvrdili jasan trend.
„Koliko mi je poznato, ne postoje konačne studije koje nedvosmisleno povezuju dezertifikaciju, krčenje šuma i druge faktore sa mineralnom prašinom u atmosferi to i dalje ostaje otvoreno pitanje“, kaže Parington, prenosi Euronews Green.
Šta očekivati tokom nedelje?
Kako se prašina bude kretala, stanovnici pogođenih područja mogli bi primetiti da se čestice mešaju sa padavinama, ostavljajući mutan sloj ostataka na površinama nakon isparavanja vode. Zdravstvene vlasti preporučuju izbegavanje intenzivnih aktivnosti na otvorenom dok traje visoka koncentracija čestica.
Za ostale, ovo može biti prilika da fotografišu spektakularni zalasci sunca u nijansama Marsa jer prašina raspršuje svetlost i pretvara nebo u intenzivne narandžaste i crvene tonove.
Foto: Freepik/PlaceboPill
