Dok region beleži stabilan rast kapaciteta iz vetroenergije, godišnji izveštaj WindEurope-a pokazuje da je vetar postao stub evropske energetike. Krajem 2025. godine Evropa je imala 304 GW instalisanih kapaciteta iz vetra, od toga 265 GW na kopnu i 39 GW na moru.

Tokom 2025. dodato je 19,1 GW novih kapaciteta, od čega 90% na kopnu. Samo u EU-27 instalisano je 15,1 GW, što je 16% više nego prethodne godine. Vetar je pokrio 19% ukupne potrošnje električne energije u EU, dok su pojedine zemlje poput Danske (50%), Litvanije i Irske (33%) i Švedske (30%) imale znatno veći udeo.

Država sa najviše novih kapaciteta bila je Nemačka sa 5,7 GW novih kapaciteta, zatim Turska (2,1 GW), Švedska (1,8 GW), Španija (1,6 GW), Francuska (1,4 GW) i Ujedinjeno Kraljevstvo (1,3 GW). Investicije u nove projekte dostigle su 45 milijardi evra, a odluke o finansiranju pokrivaju 20,9 GW budućih kapaciteta.

Dok region godinama zavisi od uglja i velikih hidroelektrana, poslednjih nekoliko godina beleži blagi rast kapaciteta iz vetroenergije. Krajem 2025. godine region je imao 2,56 GW instalisanih kapaciteta iz vetra, što je manje od 1 odsto ukupnog evropskog kapaciteta.

Hrvatska je trenutno lider u kapacitetu vetroenergije u regionu sa 1.264 MW instalisanih kapaciteta, Srbija prati sa više od 800 MW, dok Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina grade stabilnu bazu kroz projekte srednje veličine. Slovenija, međutim, ostaje na margini razvoja vetroenergije.

Najnovija analiza Udruženja OIE Srbija pokazuje da se region nalazi u fazi ubrzane energetske tranzicije uz pomoć vetroenergije, ali da tempo i obim razvoja značajno variraju od zemlje do zemlje. Hrvatska je već izgradila snažnu bazu projekata vetroelektrana, Srbija beleži rast kroz kombinaciju privatnih i državnih investicija i do sada ima najveći projekat vetroelektrane u regionu (Čibuk 1), Crna Gora i Severna Makedonija tek ulaze u novu fazu širenja kapaciteta, dok se Bosna i Hercegovina oslanja na partnerstva domaćih i stranih investitora.

Srbija ima 13 vetroelektrana

Srbija je druga po snazi kapaciteta energije vetra u regionu, sa 13 vetroelektrana i 824,2 MW kapaciteta. Tokom 2025. godine na mrežu je priključeno novih 199 MW instalisanih kapaciteta, što predstavlja rast od 24 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Najveći projekat u Srbiji je trenutno Čibuk 1, snage 158 MW. Izgradila ga je kompanija Vetroelektrane Balkana DOO, uz investiciju od 270 miliona evra obezbeđenu od IFC grupacije i EBRD. Slede projekti poput Kovačice (104,5 MW) kompanije Electrawinds K-Wind d.o.o., sa investicijom od 189 miliona evra finansiranom kreditima Erste banke i EBRD, kao i Alibunara (42 MW) kompanije Elicio Ali VE d.o.o., vrednog 72 miliona evra i Malibunar snage 8 MW.

Vetropark Čibuk 2, snage 154 MW, finansiran je od strane kompanija Masdar i Taaleri, uz projektno finansiranje koje su obezbedile banke UniCredit i Erste banka. Vrednost investicije iznosi 212 miliona evra. Vetropark Pupin, snage 94 MW, koji se nalazi u blizini vetroparka Kovačica, vredan je približno 100 miliona evra.

Vetropark Kostolac je prvi projekat vetroenergije koji je realizovala Elektroprivreda Srbije. Smešten je na zatvorenim kopovima uglja u okolini Kostolca, sa ukupnom snagom od 66 MW raspoređenom na 20 vetrogeneratora od po 3,3 MW.

Na istoku Srbije, projekat VE Krivača (103,3 MW), vredan 155 miliona evra, razvijala je kompanija MK Group i slovenački investicioni fond Alfi. MK-Fintel Wind stoji iza nekoliko manjih, ali značajnih vetroparkova: VE La Piccolina (6,6 MW) sa ulaganjima većim od 10 miliona evra, VE Košava snage 68 MW vredna 117 miliona evra, finansirana kombinacijom kredita Erste banke, Austrijske razvojne banke, UniCredit banke Srbija i Zagrebačke banke, kao i VE Kula (9,9 MW), vredna oko 15 miliona evra.

Projekat Alibunar I (9 MW) realizovan je uz investiciju od 15,5 miliona evra kompanije Rudis i Nove Ljubljanske banke, dok je najmanja Devreč koja je prva vetroelektrana u Srbiji snage 0,6 MW.

Hrvatska je regionalni lider

Hrvatska je regionalni lider u instalisanoj snazi projekata vetroelektrana. Prema poslednjim podacima Hrvatskog operatora prenosnog sistema u novembru 2025. godine, u Hrvatskoj je u redovnom pogonu bilo 29 vetroelektrana sa kumulativnom instalisanom snagom od 1181 MW i odobrenom snagom priključenja od 1.156,85 MW. Još dve vetroelektrane nalazile su se u probnom pogonu ili fazi izgradnje, sa dodatnih 83 MW instalisane snage.

Prema najnovijim podacima evropske asocijacije za vetar WindEurope-a, Hrvatska je tokom 2025. godine imala ukupno 1.264 MW instalisanih kapaciteta na mreži, od toga 27 MW novih u odnosu na 2024. godinu.

Među najvećim projektima izdvajaju se Senj (156 MW), Krš Pađene (142 MW) i ZD2P&3P (125 MW), koji predstavljaju ključne stubove energetske tranzicije u Hrvatskoj.

Crna Gora – U izgradnji vetropark Gvozd

Prvi veliki projekat u Crnoj Gori bio je vetropark Krnovo, instalisane snage 72 MW, koji je pušten u rad 2017. godine. Projekat je razvijen kroz partnerstvo kompanija Akuo Energy i Masdar, a predstavljao je prvu vetroelektranu u zemlji. Projekat vredan 139 miliona evra finansiran je kreditom KfW i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i ima 26 turbina kompanije GE Wind.

Drugi projekat je vetropark Možura, instalisane snage 46 MW, koji je pušten u rad 2019. godine. Investitori su kompanije Enemalta plc sa Malte i kineska Shanghai Electric Power, a projekat je vredan 90 miliona evra.

Krnovo i Možura su jedine elektrane koje su trenutno na mreži u Crnoj Gori, što kumulativni kapacitet dovodi do 118 MW. Tokom prethodne godine, nijedan novi megavat iz energije vetra nije bio na mreži u Crnoj Gori.

Trenutno je u izgradnji vetropark Gvozd, instalisane snage 54 MW, koji razvija Elektroprivreda Crne Gore (EPCG). Projekat se finansira kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 82 miliona evra.

Severna Makedonija – Kapacitet vetra u 2025. iznosio 103 MW

Severna Makedonija je tokom 2025. godine instalisala novih 30 MW kapaciteta, te je kumulativni kapacitet vetra iznosio 103 MW, podaci su iz izveštaja WindEurope.

Prvi vetropark u Severnoj Makedoniji je Bogdanci, pušten u komercijalnu proizvodnju 2014. godine. Sa instalisanom snagom od 36,8 MW, projektom vrednim 55,5 miliona evra i investitorom Elektrani na Severna Makedonija, Bogdanci je označio početak energetske tranzicije.

Nakon toga, izgrađen je projekat Bogoslovec sa kapacitetom od 36 MW. Vetropark je pušten u rad 2023. godine, a sastoji se od 8 Siemens-Gamesa turbina. Investicija je realizovana kroz partnerstvo kompanije BNB Kompani i fonda Green for Growth Fund GGF.

Treći projekat je vetropark Dren, snage 44 MW, smešten u Demir Kapiji. U probnom radu je od kraja 2025. godine, a investitor je turska kompanija Kaltun Enerji, dok je izvođač radova bila firma YEO Teknoloji.

Pored ovih projekata, očekuje se puštanje u rad vetroparka Rosoman (30 MW), dok je najveći poduhvat izgradnje započet u julu 2025. godine, vetropark Štip sa instalisanom snagom od 400 MW i investicijom vrednom 500 miliona evra, koju realizuje kompanija Alcazar Energy Partners.

Bosna i Hercegovina – Postepen, ali stabilan rast u sektoru vetroenergije

Bosna i Hercegovina je u poslednjih nekoliko godina ostvarila postepen, ali stabilan rast u sektoru vetroenergije, uz sve veći interes domaćih i stranih investitora. Na kraju 2025. godine, Bosna i Hercegovina je prema podacima WindEurope imala ukupno 244 MW kapaciteta vetroelektrana, ali nijedan novi megavat na mreži tokom godine.

Prva vetroelektrana na teritoriji Bosne i Hercegovine bila je Mesihovina kod Tomislavgrada, instalisane snage 50,6 MW, koju je 2018. godine u rad pustila Elektroprivreda HZ BiH. Projekat je vredan 81 milion evra i sastoji se od 22 Siemens vetroturbine. Ista kompanija planira i izgradnju vetroelektrane Poklečani.

Drugi značajan projekat je vetroelektrana Podveležje, koju je izgradila Elektroprivreda BiH. Sa svojih 15 vetrogeneratora ukupne snage 48 MW, ovaj vetropark godišnje proizvodi oko 120 GWh električne energije. Pored toga, pripremaju se i projekti poput vetroelektrane Bitovnja (do 90 MW) i vetroelektrane Vlašić (do 50 MW).

Privatni sektor je takođe dao doprinos razvoju. Vetroelektrana Jelovača, snage 36 MW, koju je razvila kompanija F.L. Wind, puštena je u rad 2019. godine. Najveći projekat do sada je vetroelektrana Ivovik, instalisane snage 84 MW, puštena u rad 2024. godine. Investitori su domaća kompanija Lager d.o.o. Posušje i kineska China National Technical Import and Export Corporation (CNTIC).

U radu je i vetroelektrana Ivan Sedlo, kapaciteta 25 MW. Projekat je razvila slovenačka kompanija Kelag International i opremljen je sa pet turbina Siemens Gamesa 5.0.

Slovenija – Skroman razvoj

Slovenija ima veoma skroman razvoj u oblasti vetroenergije. Prva vetroelektrana bila je Dolenja vas, koju je 2012. godine izgradila kompanija Alpen Adria Energie. Instalisana snaga iznosi 2,3 MW i jedna Enercon turbina. Pored toga postoji još jedna manja vetroturbina (0,9 MW), ali ukupni kapacitet iz energije vetra u Sloveniji ostaje simboličan.

Perspektiva do 2030. godine

WindEurope očekuje da Evropa u periodu 2026–2030. instališe 151 GW novih kapaciteta, prosečno 30 GW godišnje. EU-27 će dodati oko 112 GW novih kapaciteta, ali to je i dalje ispod cilja od 425 GW kapaciteta vetra do 2030. godine. Očekuje se da će 77% svih novih kapaciteta biti na kopnu, dok će zamena starih turbina novim značajno povećati proizvodnju uz manji broj turbina.

Prema podacima WindEurope-a, države regiona bi do 2030. godine trebalo da dostignu više od  5,19 GW ukupnih instalisanih kapaciteta iz vetra, ukoliko se izgradi 2,6 GW planiranih kapaciteta u regionu, što bi ujedno bio i rast od 103 odsto.

Najviše kapaciteta, prema prognozi, će do 2030. godine imati Srbija sa 2.100 MW i Hrvatska (1.640 MW), zatim Severna Makedonija (520 MW), Bosna i Hercegovina (510 MW), Crna Gora (310 MW), dok bi Slovenija u istom periodu imala nešto više od 100 MW.

Za Srbiju i region to znači da će projekti morati da se uklapaju u širu evropsku dinamiku: ubrzano izdavanje dozvola, jačanje mrežne infrastrukture i privlačenje investicija. Hrvatska i Srbija već prednjače, dok Crna Gora, Severna Makedonija i BiH ulaze u novu fazu širenja kapaciteta. Slovenija, međutim, ostaje daleko iza evropskog proseka, kao i Albanija, Belorusija, Island i dve države EU – Slovačka i Malta.

Foto: Freepik